RanchaTek: hardver bez kojeg mi trake ne bi zvučale ovako dobro su tastatura i miš

ranchatek.jpg

Marljivi techno producent čija izdanja krase setove velikih svjetskih DJ-a nam je dao detalje o svojoj karijeri i snimio pravu vožnju od podcasta!

Vladimir Rančić a.k.a. RanchaTek je DJ i producent iz Srbije, poznat po intenzivnom funky techno zvuku s dosta groovea i tech-house motiva, a kod njega je sve podređeno studijskom radu i akciji za DJ pultom. Dosad je imao već brojna izdanja za priznate svjetske etikete kao što su Funk’n’Deep, Pornographic, Nervous Records, Hotfingers i druga prestižna imena, a ono što je najbitnije – te se trake prilično često vrte u setovima velikana kao što su Carl Cox, Richie Hawtin, Bob Sinclair i drugi asevi klupskog zvuka.

U gornji dom produkcije se lansirao 2013. trakom “Vagabundos” (sa Stanny Abramom) koja je osvojila prvo mjesto na Traxsourceovoj tech house listi, uslijedila je “Islas Baleares” na drugom mjestu, a generalno se sav njegov materijal može naći u top 100 na Beatportu i Traxsourceu. Surađivao je s ekipom kao što su Gramophonedzie, Vlada Asanin, Paul Ritch, Coyu… Ono što je najbitnije – čovjek se ne zamara dramatiziranjem oko opreme, scene i ostalim sitnicama koje drugima život znače, već  jednostavno radi ono što mu najbolje ide od ruke. Zainteresiralo nas je što je potrebno da se njegov san ostvari – zato najprije kliknite play i ubacite se u RanchaTek groove, a zatim uskočite u intervju! 

Koliko si dugo zaljubljenik u elektronički zvuk? Što te kod njega privuklo u odnosu na druge vrste muzike?

Elektroničku muziku sam zavoleo negde oko 2001-2002 godine kada su uveliko bili popularni The Chemical Brothers, The Prodigy, PropellerheadsThe Crystal Method, Junkie XL, Lunatic Calm itd. Najviše što me je privuklo techno strani je Carl Cox-ov mix iz Sidneja koji je apsolutno briljantan i naravno, Umek-ov set sa I Love Techno. Najviše me je privukao taj vajb, taj osećaj slobode koji nam daje elektronička muzika stapajući sve vrste muzike u jedan continuous beat.

Kako se izlazak u klub i ples na elektroničku muziku razlikuje od ostalih vrsta zabave?

Ne znam za druge, ali danas mislim da se sve to svodi na ono… Odeš na party da bi bio viđen, a ne toliko da uživaš u muzici kao što je to bilo pre. Ali, vremena se brzo menjaju, pa se nadam da će se uskoro sve vratiti na staro!

 

Na Facebook stranici svojeg projekta objavio si priličan broj zajebantskih “motivacijskih postera” kojima promoviraš techno. Međutim, u tvojoj se produkciji osjeća i velik utjecaj tech-housea. Po čemu se ovi žanrovi razlikuju, a po čemu su slični? 

Da, da… Ne znam, to su čisto kako ste rekli, zajebantski posteri koji u sebi duboko prenose značenje techno muzike kroz neke zajebantske fore i prosto obožavam da ih kačim, hahaha. U početku svoje karijere sam počeo sa tvrđim zvukom (technom), zatim sam provalio tech house kojim sam bio oduševljen, tj. onim zvukom koji je imao 1605 2010. do 2013. godine, pa sam u tom periodu pretežno radio tech house žanr. Pojavom samoprozvanog ”deep tech” žanra, kojeg su svrstavali u tech house, a koji je po meni upropastio pravu vožnju koju je pravi tech imao, sada sam ponovo presao na nešto tvrđi zvuk.

Je li ti dugo trebalo da savladaš osnove DJ tehnike? Na čemu si učio i koje si sve žanrove prošao?

Nije mi dugo trebalo, pošto sam ja deo mlađe generacije gde su kontroleri preovladavali koje i ja naravno koristim, tako da mi nije bilo preterano teško. Kao DJ nisam promenio mnogo žanrove, uvek sam vrteo tech house i techno i mislim da se to nikad neće promeniti.

Iz čega sve crpiš inspiraciju za svoje trake – radi li se o svakodnevnom životu, filmovima, internetu?

Inspiraciju za svoje trake najviše crpem iz pesme 60’s, 70’s i 80’s. Prosto kada čujem neki dobar vokal iz tog doba ja moram da ga semplam, a ritam dođe sam.

Iz teaser videa za trake na kojima radiš može se zamijetiti da za produkciju koristiš Ableton. Kojim se VST-ovima najčešće služiš? Imaš li u arsenalu i nekakav hardware?

Da, Ableton koristim od početka… VST-evi koje koristim su mahom Abletonovi, ali ponekad, naravno, koristim i Massive i Sylenth1. Od hardvera imam jednu veoma
važnu stvar, bez koje moje trake nikada ne bi zvučale ovako dobro a to su: tastatura i miš (nemojte nikome reći moju tajnu) heheh.

Navedi nekoliko naupečatljivijih lokacija na kojima si nastupao! Kakav ambijent najbolje odgovara tvome setu?

Mesta na kojima sam puštao ima zaista puno… Ali najbolje sam se osećao kada sam 2012. puštao u Revolt klubu u Užicu, bila je neverovatno dobra i friendly atmosfera, zatim u Pragu, gde je u klubu pored mene puštao Solomun i takođe kada sam radio svoj festival u svome gradu – Play Love fest – na letnjoj pozornici 50m od jezera.

Ako uzmemo da se talent podrazumijeva, što je po tvojem mišljenju najbitnija stvar na koju se DJ / producent u današnjem svijetu mora najviše fokusirati da bi uspio?

Danas je veoma lako biti uspešan ako imas kintu (realno) haha… A za nas koji nismo baš te sreće, naravno, pored talenta moraš imati i dobre odnose sa drugim DJ-evima/producentima, moraš stalno težiti svom usavršavanju tj. investirati u sebe…

Koje struje techno zvuka u regiji su ti najbliže i s kime si sve ostvario suradnju?

Saradnju sam ostvario sa dosta ljudi sa Balkana koji stvarno imaju dobar zvuk… TKNO i Ilija sa severa Srbije, Worda iz Bosne, Fabian iz Hrvatske… Sve su to odlični umetnici i jos bolji ljudi.

Reci nam nešto o trenutnim prioritetima i planovima – koja su izdanja u izradi i na kojim događanjima nastupaš?

Trenutni prioriteti su dosta vezani za produkciju, pošto moje shvatanje je – dok nemaš svoj savršen zvuk kojim možeš da odvališ ljude, ne treba da se upuštaš u neke ozbiljne DJ vode, jer ćes brzo propasti (čisto moje mišljenje). Mnogo izdanja je u izradi, da više ne znam ni broj, ahah, ali ona koja znam da ubrzo izlaze su na: Unity, Funk’n Deep, Toolroom, Nervous, Interlink itd., a gigova imam u skorije vreme neke u Bg-u, Sarajevu, Zagrebu, Nišu, a u pregovorima je i Ibica za sledeće leto tj. 90% stvari oko te priče je već završeno.

RanchaTek
FACEBOOK | SOUNDCLOUD | YOUTUBE

Petar Car