TZ Project: Techno shvatam kao bježanje u zdrav razum

TZ-Poroject_1_1200x630

Upoznajte mladog crnogorca i osetite njegovo intenzivno energetsko techno pražnjenje u novom Klubikon Podcastu

TZ Project je alias crnogorskog DJ-a i producenta Strahinje Djordjevića. Projekat je nastao 2015. godne, da bi nepunih godinu dana kasnije uspeo da potpiše svoj EP “Straight To Your Sick Mind” za jednu od najuticajnijih izdavačkih kuća u svetu tehna – ARTS. Miks pult delio je s etabliranim umetnicima Alexander Kowalski, Keith Carnal i Sutter Cane, kao i regionalnim zvezdama Lag, TKNO, Forest People i mnogim drugima. Vlasnik je etikete Dangerous Minds koja je okupila veliki broj producenata sa Balkana, dok mu se trenutni fokus nalazi na etiketi TAMA.

Upoznajte mladog ekscentrika, ali prije toga uključite njegov Klubikon Podcast – intenzivno energetsko techno pražnjenje!

Koja se priča krije iza tvog miksa za Klubikon Podcast?

TradiTZionalno peglanje pantalona na šraftu, da ne kažem na crtu!

U kakvom se stanju nalazi Crnogorska elektronska scene?

Scena u CG je sve bolja i bolja, mnogo je kvalitetnih žurki u poslednje vrijeme, festivali su se dosta uozbiljili, bukiraju se ozbiljnija imena. U poslednje vrijeme kotorski Maximus u saradnji s organizacijama obavlja dobar posao. Naravno da uvijek može bolje, ali uzimajući u obzir da je elektronska muzika kod nas i dalje tabu tema moramo biti zadovoljni i ovim što imamo. Sve je više mladih DJ-eva i producenata – neki odustanu, neki su uporni pa rade vrijedno i na kraju imaju rezultate.

Kako su izgledali tvoji prvi ilegalni rejvovi?

Početak svega bio je van grada, obzirom da živimo na moru dosta je napuštenih kuća na nekim jako lijepim lokacijama, često smo neke “otuđivali” na 24 časa. Žurke smo u početku pravili iz ličnog zadovoljstva, ulaz je bio besplatan, a piće po sistemu “svako donosi za sebe”. Imamo jako kreativne ljude i svako doprinosi kako umije – jedan lijepo crta, drugi je električar, treći zna da štemuje, a DJ-evi su uglavnom vježbali/trenirali prste i istovarali opremu, čistili smeće, nosili šut i ostale fizičke poslove, ali sve je za ljude. (smeh)

Poslije, kada je organizacija počela da se razvija i kada smo okupili veći broj ljudi na svojim žurkama zahtijevali smo veće lokacije i jače ozvučenje, a to sve naravno košta…Trenutno nisam član nijedne organizacije, ali sam uvijek raspoložen da pomognem koliko mogu, pogotovo domaćim organizacijama. Izdvojio bih Totalitare Underground iz Bara I Subteru iz Nikšića jer s njima trenutno imam najbolju saradnju na svim poljima kada je techno u pitanju, ali i sa Positive Crew – to je jedna starija organizacija iz Bara koju čine jako kvalitetni ljudi, obrazovani u svakom smislu, koji su još 90-tih (kada sam ja još sisao sisu) donijeli prve techno ploče u naš grad, a koji podržavaju moj rad od starta i zahvalan sam im na tome.

U Baru se prave interesantne žurke. Uspeli ste da napravite jednu malu zajednicu koja opstaje, a pri tome kvaliteta ne manjka. Kakva izgleda lokalna scena u Baru?

U Baru imamo dobru ekipu DJ-eva koja se druži i svi se slažu. Nema tu mnogo priče ni ljutnje, svako radi šta mu se kaže kada se žurka priprema, jer je na kraju zajednički cilj svima isti, a to je kvalitetechno izbijanje cigli i pomjeranje armature.

P.S. Imamo najjaču lokaciju u Jugoslaviji, siguran sam!

Bar-Totalitare-Underground

Kako shvataš tehno i šta najviše voliš u muzici?

Techno shvatam kao bježanje u zdrav razum. U muzici volim “dramatične momente”, volim kada osjetim kompletnu radnju od početka do kraja i iznenadne, emotivne, trenutke, one trenutke koji ti obično izmame najveći osmijeh na licu, da ne kažem orgazam.

Trenutno najviše slušam izvođače kao što su Developer, Amotik i Radial, a od labela pratim ARTS / Modularz / SUB tl / Pole Group i Wunderblock Records, koji je definicija underground eksperimentalnog zvuka (uskoro će izaći i moj EP za fenomenalni Wunderblock Records, uz remikse od Sanja Kelevra i samog vlasnika Wunderblock-a).

Tvoja muzika se nalazi u katalogu etikete ARTS, jedne od najuticajnijih tehno kuća koja je pomogla karijeru producenata I HATE MODELS i Dax J. Kako si uspeo da izdaš za ARTS?

Na lijepe oči – poslao sam svoju sliku i kada su vidjeli kako bombastično izgledam odmah su prihvatili, a da nisu ni slušali muziku. (smeh)

Šala naravno. Poslao sam trake Emanuelu, poslije par dana stigao mi je odgovor da su voljni da izdaju i to je to. Mislim da sam imao malo više sreće, jer oni samo par puta godišnje otvaraju mejl i primaju demo trake pa, eto, poklopio se trenutak. Sviđa mi se kod njih što imaju više kataloga i izdaju sve što misle da valja.

Nisi muzički obrazovan, već stvari radiš na sluh. Koliko vremena potrošiš slušajući druge izvođače i praveći svoju muziku?

Zavisi. Nekad mi uspije da za par sati formiram strukturu trake, a nekad ne mogu ni posle 7 dana, sve je do trenutka inspiracije, a često i svakodnevni događaji utiču na inspiraciju – bile to situacije u porodici, kafani, ljubavni problem ili slično, sve to utiče pozitivno na produkciju.

Uglavnom, najbolju muziku radim kada sam depresivan.

Slušam novu muziku skoro svakog dana, uglavnom slušam ono što mi stiže na mejl od raznih izdavačkih kuća kao promo. Jako kvalitetni lejblovi su me “ubacili” na svoje promo pool-ove pa eto i sa te strane me poslužila sreća jer dobijam izdanja par mjeseci prije nego što uopšte budu izdata. Slušam svašta nešto u slobodno vrijeme, od kafanskih pjesama preko panka sve do klasike. Nisam ograničen žanrovski. Veći dio slobodno vremena provodim po lokalnim kafanama tako da sam valjda i na taj način srušio sve te žanrovske barijere. Jedino što nikada neću slušati ni svariti je EDM, da ne kažem komercijalčina.

Pokrenuo si Dangerous Minds. Reci nam nešto o njenog prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Dangerous Minds je zamišljen kao zajednički projekat. Međutim, tek nakon što je etiketa registrovana od toga se odustalo. Etiketa je u fazi gašenja trenutno, ali osnovao sam drugu, Tama Records i zadržaću sva izdanja sa matičnog labela Dangerous Minds. Etiketa Dangerous Minds je za kratko vrijeme podržana od svih kvalitetnih techno izvođača, koje jako poštujem a neki od njih su Laurent Garnier, Chris Liebing, Amotik, DVS1, Rebekah, Slam, Lewis Fautzi, Keith Carnal, Stephanie Sykes i tako dalje i tako dalje.

Od nove godine krećemo sa novim izdanjima, biće jako kvalitetnih imena i kvalitetnog tehna!

Koga bi pohvalio od regionalnih izvođača i zašto?

Ako izuzmemo domaću i lokalnu scenu i ljudsku I muzičku veličinu AudioStorma, od početka najbolju saradnju imam sa TKNO-om. On je izdavao kod mene na lejbl i ja sam kod njega, momak je jako ozbiljan u tome što radi, a i prije svega jako kvalitetan čovjek! Dalje, s Bojanom i Lukom iz Concrete DJz, koji su po meni definicija Beogradskog podzemlja i momci koji se nisu predali ni prodali od početka pa do sad. Iz Bosne bih izdvojio Dragana Šumskog (Forest People) koji je remiskovao mene, a i ja njega takođe za moju etiketu, a i prije svega zato što je jedan gospodin kada je techno u pitanju. Izdvojio bih Monosaccharide (jako kvalitetan live duo, takođe se pojavili kod mene na lejblu a i jak kod njih) zatim Sugar Lobby, čuvenog Miku Techniku aka Mikadroid i Avoid aka Vladimir Acic (imao sam tu sreću da i njih dvojicu vidim među artistima svog lejbla), a i mogu se pohvaliti da sam dodirnuo jednog MORD-ovca, jako interesantnog tipa koji se umjetnički zove Lag, te da sam pipao miksetu posle njega na jednom Subterinom eventu na jezeru Krupac. Idemo Tzakani!!!

Pratim rad Scalameryie i Filipa Xavia, Alexandra Ivkovica, Strahinje Arbutine, Sev Dah… Samo jako! Iskreno se nadam da nisam nekoga zaboravio.

Klubikon_Podcast_122_TZ_Project

Ranije ove godine već smo imali čast da predstavimo dva izdanja sa etikete Dangerous Minds, originalnu traku “Rekvijem” sa zajedničkog EP-a “Casual Project” TZ Projecta i francuskog producenta Casual Treatment, te pripadajući remiks španskog producenta XHEI. Trećom prilikom predstavili smo 8 od 12 traka prve i poslednje Dangerous Minds kompilacije “Kontaminacija”.