Jelly For The Babies: prvo melodije i bass linija, a onda sve ostalo

Marljivi DJ/producent iz Pančeva kroz podcast je provukao duboke struje koje čine njegov stil, te u kratkim crtama iznio zanimljivosti o muzičkom radu.

Prije nešto manje od 10 godina, Marijan Rašković je startao projekt Jelly For The Babies, koji istražuje kombinacije deep, tech i progressive elemenata. Stapajući te elemente u senzualno profinjene trake, težište pronalazi u bogatim harmonijama synth linije i zavodljivom, suptilnom grooveu. U međuvremenu je natukao dosta izdanja za etikete kao što su Balkan Connection, Agara ili Stained Music, a sam vodi dvije – The Purr Music, te novoosnovani One Of A Kind (koji vodi u tandemu s Bonacom – čekirajte novo izdanje na etiketi!).

Podcast koji nam je snimio nosi iste kvalitete kao i njegov autorski materijal – eterični aranžmani održavaju glavu u oblacima, a fino zaobljeni udarci ritmičkih dionica kotrljaju plesni tempo. Pustite nek vas povede kroz priču i pročitajte intervju, koji je s Marijanom vodio naš kolega Vladimir Trifunović!

Ćao Marijane – reci nam zašto žele za bebe želiš da budeš?

Jedino pitanje na koje nemam neki adekvatan odgovor. Dosta ljudi provodi dane smišljajući kako bi trebao da zvuči njegov alias, ja sam jednostavno spojio prve stvari koje sam video i stvari koje su me asocirale na nešto još tada i eto. Naravno da mislim da od svog aliasa pravis brend. Eto, sada ne možete reći da žele za bebe ne postoji.

Već duže vreme plivaš negde između deep i progressive house-a, gde se u ovom trenutku taj sound sve više vraća i odlazi čak i u mainstream, uz etikete kao što su Diynamic, Steyeyoke, Bedrock itd. Misliš da je došlo vreme tvog zvuka?

Pa jeste. Nikako da se odlučim. Tako radim već dugo dugo. Ta neka granica između deep i progresiv haus zvuka i to je to, i sve te etikete koje ste nabrojali polako naginju ka tome. Ja nisam trendi i ne radim ono što je popularno danas, a sutra ono što će biti…Ovo što čujete, to sam ja.

Vodiš dve etikete The Purr i One Of A Kind – kakva je razlika između njih?

The Purr je izdavačka kuća koja ima taj neki cilj promocije domaće produkcije jer smatram da je zemlja puna talentovanih izvođača kojima treba dati šansu, te gledamo da te iste povezujemo sa izvođačima van i sklapamo dobre saradnje. Što se tiče zvuka The Purr više naginje ka hausu dok One Of A Kind ide više u taj neki progres i elektroniku.

Kako uspevaš da odvojiš posao producenta, DJ-a, label menadžera?

Spavam 6 sati dnevno.

Kakav je tvoj kreativan proces kada počinješ neku traku?

Prvo melodije i bass linija pa onda sve ostalo. Uvek krećem od sredine.

Za tebe lično najveći uspeh napravila je koja tvoja traka?

Pa i dalje “Johannesburg” jer je kao single dogurala do pozicije 69. u progressive house Top 100, dok je moj remiks za Rishi K. – “Oblivion” kao i ceo EP dogurao čak do druge pozicije Progressive House Top 100 izdanja.

Kao label menadžer sigurno dosta pratiš muziku ostalih producenata. Na koga bi trebalo da obratimo pažnju ove godine?

Ima dosta dobrih rukija 🙂 Hraach je opasan! Tu je Luis Ake, Tentries, SAAND, domaćin Jim Naposhto itd.

Šta je najveći izazov DJ-a prema tvom mišljenju?

Ja sam uvek težio više ka produkciji nego li DJ-ingu tako da je za mene najveći izazov lično full live act.

Tvoj trenutan studijski setup je?

Focusrite 2i2, Focal Alpha 50, Komp, Novation Impulse 25

Za kraj reci nam tvojih top 5 ne-elektronskih pesama su?

Uf, teško je odlučiti se. Inače, privatno ne slušam toliko elektroniku jer mi prija za promenu da slušam i druge žanrove pa evo… Prvih pet koji mi padnu na pamet.

– Moby – “Whispering Wind”
– Nirvana – “Come As You Are”
– Enya – “Orinoko Flow”
– Karl Jenkins – “Adiemus”
– Morcheeba – “Blood Like Lemonade”