Pionir domaćeg techno zvuka detaljno priča o dugoj karijeri, ali i svome novom, bogatijem zvuku. Počastite se grooveom njegovog svježeg seta!
Prije dva desetljeća, u doba kad nikome nije bilo lako, Marko je udarao klupski ritam Beograda, gledajući u budućnost o kojoj je pričala muzika s njegovih gramofona. Svojim je silovitim stilom utjecao na brojna nova imena koja su izvirala na sceni, a osim što je konstantno usavršavao svoj DJ stil, iza sebe je ostavio desetine izdanja, koja šaraju techno, deep, progressive i drugim žanrovima. Nedavno je zagrizao u najkompleksnije tkivo produkcije, koristeći kompleksni modularni sistem sintisajzera, ali pritom ne zapostavlja svoje mjesto gospodara klupske ceremonije.
U subotu 20.2. nastupa na Winter Music Conference Croatia partyju, uz Jay Lumena i probrane domaće snage i to u nešto tvrđem izdanje, a za ovaj nam je intervju ekskluzivno ustupio jedan ležerniji house & techno set, nedavno snimljen u beogradskoj Mladosti. Poslužit će kao odličan soundtrack za ovaj iznimno zanimljiv i detaljan intervju!
Iza sebe imaš preko dvadeset godina karijere. Kad se sjetiš početaka, što ti najviše nedostaje vezano za to razdoblje, a za koje ti je stvari drago da si ih se vremenom riješio?
Dvadeset godina je stvarno dug period. Kad se osvrnem, svašta se tu dešavalo, uglavnom puno lepih stvari, na ružne neću da se prisećam.
Ono što mi najviše nedostaje je iskrenost. Danas živimo dosta brzim životima, za razliku od prethodnih dvadeset, i definitivno scenu okružuju razni ljudi opterećeni uspehom, koji za cilj ne biraju sredstvo. Meni se čini da to pravi veliki disbalans među svima nama. Nekako, ta energija koja nas je okruživala u to vreme je bila dosta vezana za miksovanje i ko će to bolje da uradi, to retko srećem sad, jer tehnologija je zamenila didžejing, a dosta ljudi će pre da plati boost na facebooku nego da se možda više bavi produkcijom u studiju.
Ali, od kad sam počeo da se bavim intezivnije modularnim sistemom, opet sam počeo da nailazim na tu energiju koju sam osećao 90-ih, gde je prisutna neka vrsta beskrajnog ludila i opterećenosti samom materijom. Mislim da prave stvari izlaze kad nesto stvarno voliš, a ne kad je neka vrsta formule.
Showbiz je nešto u šta sam ušao kao veoma mlad, kad sam otvorio ta vrata nisam znao šta me tačno čeka, ali nije bilo sve lepo kao na slikama. Vremenom sam se rešio ljudi koji su me iskorišćavali, a neki su čak uspeli i da me prevare, ali to nikad ne znaš kako ni odakle dolazi. Bitno je da to sad sve iza mene…
S Dejanom Milićevićem si imao tandem Teenage Techno Punks. Zašto Punks – jeste li došli sa punk scene? Kako je Beograd izgledao u tom razdoblju i na koji je način techno pričao o gradu u kojem živiš?
Gordan Paunović je bio čovek koji nas je krstio tim imenom, a DJ Coba je dao upečatljiv dizajn. Techno je bio izlazak iz problema u kome smo živeli, techno je tada bio underground, sada više nije… Mutirao je i zvuči kao svašta nešto. Lepa strana svega je da je toliko toga dostupno i da stvarno možeš da kupiš dobru muziku.
Karijeru si stvorio sa tvrdim techno zvukom. Kada i kako se dogodio prijelomni trenutak koji je odlučio da ćeš se baviti i drugim žanrovima, kao što su house, minimal ili deep? Što je širenje glazbenih horizonata značilo za tvoj životni stil, svjetonazore, ali i poslovni aspekt tvog rada?
Pa to jeste sa jedne strane istina, ali ja sam uvek imao off večeri, gde sam puštao tech-house i razne muzičke kombinacije. Ipak smo bili deca koja su na neki način imala neku vrstu muzičke potpore od starije generacije, uvek je postojalo neko rivalstvo u tome da se pokaže ko ima veći izbor i trudili smo se da ne idemo jednim smerom ulice, nego da budemo što više open-minded. Možda to i jeste razlog što neki ljudi koji slušaju techno nisu davali amin na to. Meni je uvek bilo besmisleno da ne slušam sve što mi se sviđa i da se ograđujem od muzike koja mi se sviđa zato što je bila pod drugim žanrom. Tako sam počeo da kombinujem i mogu vam reći da sam veoma zadovoljan kako je to ispalo, obzirom da sam originalno techno DJ i da imam taj DJ skill, iz tog razloga lako manipulišem svom muzikom koju stavim u svoj set, mogu da dočaram house vibe, a mogu da zvučim tight techno.
Tvoje je ime poznato i živiš od glazbe – posao koji bi mnogi aspiranti poželjeli. Kad razmotriš svoje iskustvo, ali i iskustvo svojih kolega sa stažem, koje su prednosti i mane tog zanimanja?
Imamo u isto vreme i lep i težak posao, sa jedne strane veoma egzotičan, ali sa druge – menja se noć za dan i više se vremena provodi u putu i po hotelima, tako da sa te strane nije najsjajniji.
Lepo je to da ulaziš svuda preko reda i da dobijaš puno muzike za promociju, ali u isto vreme veoma zamorno, jer nekad ljudi žele da te vide stalno nasmejanog, ali za to ne postoji formula.
U poslednje vreme me zatrpava puno promo muzike koja zna da bude totalno loša i dolaziš u situaciju da moraš da preslušavaš desetine gigabajta i da od svega toga izabereš jednu ili dve pesme.
Posle raznih skandala i tračeva, Beatport mi je postao mesto koje ne posećujem toliko često, jer me priča kako uspešni DJ-evi bustuju svoje pesme tako što lažno kupuju svoju muziku i na taj način uspevaju da budu na vrhu lestvice malo razočarala. Neću da kažem da tamo nema dobre muzike, jednostavno mislim da je pretrpano i da ima dosta bolje uređenih prodavnica…
Zato preferiram jednu ili dve dobre prodavnice ploča i ceo fokus pravim oko toga.
Proputovao si svijetom, od Južne Amerike do Azije. Koliko si na tim gostovanjima uspio doživjeti od kulture, prirode i vibracija ljudi koji žive na tim područjima? Po čemu se razlikuju iskustva sviranja na obali Ibize, Indonezije, Brazila i Jadranske obale?
Južna Amerika je divna, ljudi su toliko rasterećeni i opušteni da je to neverovatno, priroda je fantastična i obožavam hranu tamo. Može se reći da ljudi ne žive najsjajnije, ali to ih ne sprečava da se čak možda i bolje zabavljaju. Opet, sa druge strane, kad uporediš preskupe cene Ibize, Jadrana i generalno Evrope, nekad mi je teško da skapiram kako mogu uopšte da priušte tako astronomske cene nekih DJ-eva…
Kraj februara i početak marta je rezevisan za moju posetu Kolumbiji.
Osim što vrtiš glazbu, produciraš ju i u studiju. Kako si počeo s time, je li te netko podučavao? Misliš li da, osim samog tehničkog napretka, danas stvaraš glazbu na drugačiji način nego kad si se tek primio zanata?
Početak je bio bolan, jer me nije interesovalo. Tada sam bio 100% DJ i sama činjenica da sam sve radio na kompjuteru mi nije baš bila toliko zabavna i inspirativna.
Kako sam se prebacio na mašine, to je postala jedina stvar da me interesuje. Sad nekako mnogo više vremena provodim u studiju i sve doživljavam prirodnije, mada i veliki razlog tome je da sam izašao iz zajedničkog studija i manje praktikujem da mi dolaze ljudi i skreću paznju dok radim. Kada uđem u studio, tada sam u svom svetu i nema mesta za druženje.
Dosta sam naučio u komunikaciji sa raznim prijateljima, za neke osnovne teorije muzike sam se privatno doškolovao i to radim i dalje.
Postoji jedna mala grupa ljudi u mom okruženju sa kojima delim iskustva, međusobno isprobavamo opremu i na taj način dolazim do skladnih rešenja.
Pre nego što sam napravio svoj studio, uradio sam projekat i dosta mašina sam prvo probao, nije bilo mesta za eksperiment. Malo je teže bilo sa modularom, jer nije toliko popularna oprema kod nas.
Voliš i skupljaš sintisajzere. Jesu li oni za tebe orgulje sa puno mogućnosti ili u vidiš (i čuješ) u njima i više od toga? U kojem bi smjeru volio da se razviju – što bi bio idući korak u evoluciji instrumenata?
Za sada nemam puno mesta da skupljam opremu, ako se u budućnosti preselim u veći studio, na prvom mestu će biti mikseta. Sada sve već radim analogno i od sintisajzera koristim samo Korg MS2000 i Juno 106, mada, novitet je Dave Smith pro 2.
Ceo fokus mi je na modularnom sintisajzeru, manje više sve sa njim radim. Imam nekih 9 oscilatora, 3 filtera, 3 samplera i još puno raznih efekata, pomoću kojih lako manipulišem.
Definitivno modulari idu u sve boljem pravcu, već poslednji NAMM (National Association of Music Merchants, Anaheim, California) je najavio pregršt odličnih novih modula, glasam za njih, jer – lako su promenjivi i ne zauzimaju puno mesta. Istina, nije lako doći do željenih melodija, jer ipak moraš da radiš da dobiješ željenu sintezu. Nije lako kao kad dobiješ gotov zvuk koji je neko već isprogramirao.
Ja nisam školovani muzičar, ali nekako uz ceo ovaj setup pravim neku svoju malo drugačiju muziku, to me veoma raduje.
Imaš li vremena posvetiti se i nekim drugim kreativnim aktivnostima osim glazbe – ako imaš, o čemu se radi? Ako to ipak nije slučaj, planiraš li se skoro baciti u tako nešto?
Počeli smo da radimo na našem brendu NSTC. Kad kažem mi, mislim na moju ženu i mene. Sve je krenulo iz nečega što nam je bilo neophodno, želeo sam jedan kvalitetni kožni ranac po mojim standardima. Kada se prvi desio u saradnji sa Mišom Surutkom, odlučili smo da uradimo malu kolekciju, sada već imamo 3 vrste kožnih ranaca, torbi i novčanika. NSTC će se pojaviti i kao vinyl-only label. Tako nekako ćemo da zaokružimo sve što volimo, muziku i modu.
Premda uvijek postoje aspekti koji se mogu unaprijediti i uvijek se možemo na nešto požaliti, umjesto toga nam reci – što današnja klupska scena uspijeva ostvariti i ovakva kakva jest? Koje vrijednosti nosi u svim svojim oblicima i što može učiniti za društvo u kojem živimo?
Ima puno ljudi koji dosta vredno rade, imamo odlične festivale, mislim da svi zajedničkim snagama radimo nešto sa višim ciljem. U ovom momentu nemamo sweetspot muzike, nego je dosta razgranato. Verujem da dolazi vreme kada će jedan pravac napraviti veliki progres: kada ovo pišem, mislim na underground muziku.
Jedno prilično nezahvalno pitanje, na koje nije lako odgovoriti – gdje vidiš sebe trenutno na sceni? Koje si kvalitete donio na nju i što joj namjeravaš još ponuditi? Ima li nekih novih imena, koja su bliska tvojem stilu i kojima namjeravaš pružiti ruku da ih izdigneš?
Samom činjenicom da sam skoro dvadesetak godina na sceni, mislim da sam uradio puno. Stvarno nije lako uraditi transformaciju muzike i opstati sve ovo vreme. Moj doprinos sceni u ovom momentu je definitivno moj DJ skill, za koji mislim da je inspirisao razne generacije.
U ovoj fazi svoje karijere hoću da radim na svojoj muzici i da je dignem na viši nivo, to je jedino što me interesuje u ovom momentu. Inače, mislim da prosečni DJ-evi kod nas na sceni traju 3 godine, posle toga nestaju. Jedini razlog tome je, jer se slabo bave produkcijom. Balkan ima puno artista, u mom radaru su definitvo Vladimir Dragaš, Djunior, Aneuria, Mene, Petar Cvetković, Juvenal Nyx… Ali nikako ne mogu da ne spomenem sve ljude sa balkanske scene i njihov doprinos, jer znam kolika je njihova posvećenost i koliko su uložili da sve ovo bude još bolje.
Imaš li već neku ideju za set na WMC-u u Zagrebu ili odluka pada na licu mjesta? Koju stranu svojeg karaktera namjeravaš pokazati?
Definitivno ću svirati techno set, odluka će pasti onog momenta kad otvorim svoju torbu sa pločama. Voleo bih da zabavim masu. Volim da puštam u Zagrebu, dolazi dosta prijatelja i mislim da je to moja smernica, da se zabavim sa prijateljima.
Reci nam nešto i o setu koji si nam pružio! Što te inspiriralo u tim trenucima, ima li nekih poteza koji su ti se posebno dobro zalomili – ili nekih gdje je situacija izmakla kontroli?
Set je snimljen uživo u klubu Mladost u Beogradu, gde sam rezident. Obožavam da radim setove u Mladosti, jer imam jedan totalno rasterećen pristup tome. Mešam house i techno, ljudi nisu zahtevni nego je 100% zabava u pitanju, plus je četvrtak…
Inače, nije tajna da je najlakše raditi u dobrim uslovima, volim dobre promotere koji umeju da me razmaze na taj način, jer onda nema granica, a opet ima veoma loših situacija, gde promoteri misle da su svi DJ-evi oni što nose laptop i mogu sa jednom džek bananom da se ubodu u pojačalo i da rade.
Early bird ulaznice su rasprodane, ali još uvijek možete doći do redovnih po cijeni od 60kn, dok će na ulazu biti 80kn. Osim toga, postoji mogućnost dodatne uštede: paket 4+1 iznosi 240kn. Nabavite ga OVDJE.
Za one s dubljim džepom, postoje i VIP ulaznice po 120kn i VIP table paket, koji uključuje stol za 8 osoba, bocu žestokog pića po izboru, 6 bezalkoholnih pića i besplatan parking, a cijena iznosi 1000kn.
Nakon partyja, mnogi će se zaputiti na službeni after u TABOO, gdje ih za pultom čekaju Borg i rezident kluba Full Ferry.
Marko Nastić
FACEBOOK | SOUNDCLOUD
WMC Zagreb w/ Jay Lumen & Marko Nastić
FACEBOOK EVENT
Petar Car
