Tom smo prilikom odlučili pobliže upoznati ovaj živopisan projekt, koji plasira crossover elektroničke i “organske” plesne muzike, bez zamaranja žanrovskim ograničenjima – publika ih zna i po tome što se na njihovim nastupima uvijek mogu kušati raznovrsne čorbe! Čine ga Jelena Stanković i njezin partner, naš znanac Marko Milošević a.k.a. MKDSL (ako još niste, pročitajte zanimljiv intervju)! Zanimali su nas mnogobrojni aspekti njihovog djelovanja, kao i egzotika koja izbija iz njihovog stila. Riječi ne bi bile dovoljne, zato su nam snimili šareni podcast, a u nastavku saznajte kako nastaje ukusna čorba!

Odajte nam par detalja o miksu – kakvu atmosferu nosi i što sve u njemu možemo čuti? Ima li možda i nekih vaših, još neobjavljenih stvari?

Jelena: Hah. Miks je sniman kasno u noć, pored druga koji je spavao i hrkao, mada se nadam da ne nosi takvu atmosferu. Počinje pesmom Šankom, starom izvornom pesmom iz okoline Zaječara, a u izvedbi Kezz i Mkdsl-a. Njih dvoje često sarađuju, njihova stvar “Zdenka” je svečano obeležila početak rada našeg lejbla – Chorbika records. U miksu se takođe može čuti i jedna od verzija pesme “Ti i ja” sa našeg prvenca izdatog upravo za tu etiketu.

Kad smo pričali s MKDSL-om, otkrio nam je svoju ljubav prema supama i čorbama, te neke detalje o svojim avanturama na Istoku koje je ta ljubav potakla. Pošto je ona povezana i sa nastankom projekta Chorbika, odajte nam neke detalje vezane za izbor tog imena i kako to ime odražava muziku koju stvarate! Osim toga – pošto neki među nama ne znaju točnu razliku između supe i čorbe – razjasnite nam o čemu se zapravo radi i kako je ta razlika utjecala na to da se ne zovete npr. Supika?

Jelena: Tražili smo ime da odgovara nečemu što oboje volimo. Oboje volimo mnoooogo da jedemo, a najviše čorbe. Ono što čorbu odvaja od supe jeste to što je bogatija sastojcima. Naše čorbe imaju mnogoštvo različitih stvari. Od raznovrsnih muzičkih žanrova do začina u obliku naših drugara koji nam gostuju na trakama, nastupima, u organizaciji eventova.

Marko: Supa je bistra, čorba mutna, supa je retka, čorba gušća, doduše, to se na engleskom sve svodi pod pojam “soup”. To je i jedan od razloga što je Chorbika pobedila Supiku, egzotika. Čak i da napišemo “Chorbica” opet će se na engleskom čitati kao Chorbika.

Chorbika Soundcloud je otvoren prije dvije godine, ali tek ste prije godinu dana okačili prve autorske stvari. Kad je zapravo projekt nastao i kroz što je sve prošao prije nego ste bili sigurni da je materijal zaokružen? Za pjesmu “Skiti” ste izjavili da je prva oko koje ste se uspjeli dogovoriti!

Jelena: Iskreno ne znam kako se sve odvijalo. Mislim da smo zapravo prvo smislili ime bendu koji još nismo ni imali, a da smo dugo vremena nakon toga počeli da radimo. Sa nastupima je počelo tako što su nas nakon nekog aftera pozvali drugari da pravimo žurku u njihovom kafiću, Nixonu koji nam je sada dom. Ja sam puštala muziku sa kompa, Marko je svirao sint preko. I tako je počelo sa nastupima. Dva, tri meseca nakon toga pridružila nam se Golubica, devojka koja govori mnogo jezika i peva na njima. Sa njom su i nastali Skiti, ona je odabrala tekst i obojila pesmu svojim glasom. Pre toga smo radili još neke stvari, ali nismo uspeli da se složimo oko određenih delova, ono što se jednom svidelo drugom nije i na kraju je I ostalo na tome. Ko zna, možda uskoro i one izadju u nekom drugom obliku.

Estetika koju plasirate je prilično živopisna – ima tu psihodelije, etno muzike, post-punka, klupskog zvuka… Jesu li vam neki autori ili izvođači poslužili kao uzor prilikom formiranja ovog eklektičnog stila? Koje biste elemente i karakteristike izdvojili kao karakteristične upravo za Chorbiku i njezin umjetnički pečat?

Marko: Jelenica je iz Zaječara, grada gitarijade i odrasla je na svirkama, što čini odličan protiv balans mojoj elektronskoj zaleđini. Ustvari sva nova muzika koju slušam dolazi od nje, otkako sam se povukao iz didžejinga ni ne slušam druge autore do sebe. Verovatno bi mi zvuk postao još autističniji da nije nje. Ja sam njena čvrsta veza sa tehnom, ona moja sa rokom, to je neka osnova.

Jelena: Kroz Chorbiku predstavljamo muziku koju slušamo i privatno, a pošto nikako nismo ograničeni žanrom i naslušani smo stvarno svačega takav nam je i bend. Marko je oduvek bio dete elektronike, ja sam oduvek najviše bila okrenuta gitarama, sada smo čak malo i zamenili uloge, Marko je počeo da se loži na gitare u klabingu. Svakako, Chorbiku mislim da najbolje predstavlja naša prirodnost.

Pjesma “Male Pahuljice” nastala je u igri sa starim hitom Gabi Novak. Koliko su takvi editi dio vaših nastupa uživo? Improvizirate li ih na licu mjesta ili umiksavate gotove trake?

Jelena: Često su editi deo naših nastupa, sad su i moderni, čini mi se, a ima ih i baš dobrih. U većini slučaja sam ja bila DJ, ali Marko preko toga svira na raznim svojim spravicama, tako da je svaki naš nastup na neki način improvizacija. Marko ima mnogo instrumenata i stalno istražuje nove. Ja sam nedavno zamenila svoj instrument Novation Circuit-om, pa se sad zajedno trudimo da se zabavljamo više na taj način i da radimo oboje live.

Kad smo kod toga, otkrijte nam par detalja i o vašim metodama kompozicije i sviranja – kakvu opremu koristite, prakticirate li neke specifične metode kojima ostvarujete svoj zvuk, koliko je vaše muzike autorski materijal, a koliko se radi o remiksevima i editima?

Marko: Hardver je majka, no za ozbiljno produciranu traku kompjuter je neizbežan. Kompozicija se najčešće sastoji iz nekog džema na spravama i potonjem uobličavanjem toga u neku konkretnu formu unutar DAW-a (Cubase, Ableton, ređe FL Studio). Na primer, osnovicu albuma “Ti i ja” je sint ATC Xi, koji je bio kod mene na pozajmici od drugara. Nakon što sam mu našao kupca i shvatio da će biti kod mene svega još koji dan, uključio sam record i snimio jednočasovni session raznog noodlinga sa njim, a iz njega je izrastao ceo album. Trebao bi videti taj projekat, izgleda kao monstrum, pošto je svaka pesma sa albuma njegov mali deo. Ne postoji neka specifična metoda, koristim gomilu trikova koje sam pokupio kroz sve ove godine. Autorski materijal čini veliku većinu, gotovo 95% našeg rada, uvek mi je to bilo zabavnije nego da podgrevam ručak, ali treba misliti i o tome da ljudi vole ono što već znaju, te će biti i nekih remiks/edita.

Jelena: Uradili smo do sada nekoliko edita, a zapravo objavili samo ovaj od Gabi Novak. Nedavno je izašao naš prvi album “Ti i ja”, 5 traka koje predstavljaju na neki način i odnos kroz našu vezu. Verujem da ćemo se i u budućnosti više okrenuti autorskom materijalu, s obzirom da je i tu Marko koji pravi nedeljno pesme koliko i menja čarape.

Osim što se bavite kompozicijom muzike, dovodite i zanimljiva gostovanja u Beograd, kao što su Red Axes i Jacques, a sad i Autarkic. kako to da ste se odlučili i na ovu granu muzičkog “biznisa”? Koji su vam kriteriji za selekciju izvođača – radi li se o ekipi koju poznajete samo po muzici ili i osobno? Možete li otkriti neke detalje i za buduće planove na ovom polju?

Jelena: Želja za tim je počela dosta ranije, ali nam je trebalo da nakupimo dosta hrabrosti za tako nešto pošto je u Srbiji sve lutrija. Prvi buking nam je bio Danaga iz Rumunije koji je radio live. Sledeći Red Axes kao najveći zalogaj. Momke do tada nismo poznavali i nismo imali nikakvih veza sa njima i njihovom agencijom koja nikako nije bila prema nama milostiva, pogotovu što je to bilo u trenutku njihove najveće popularnosti, tako da je to bio baš hrabar potez. Sad su nam dobri drugari, imali smo baš lepe trenutke sa njima. Zajedno smo I putovali vozom na njihovu žurku gde su nas prelepo ugostili. Ove nedelje nam stiže i njihov prijatelj Nadav poznat kao Autarkic, koji će u Drugstore-u raditi live. Veoma zanimljiv producent, osim što svira na raznim sintovima i semplerima koristi tokom nastupa dosta i svoj vokal. Jako nam se sviđa njegova produkcija, trake koje radi vrte se maltene na svakoj našoj žurci. Ima vrhunski odabir pesama od kojih pravi edite, a poznat je i kao tesktopisac. Onda tu je Jacques iz Pariza koga smo doveli u aprilu. Lik koji tokom svog nastupa snima zvuke svakodnevnih predmeta i pravi od njih tehno na licu mesta. Uglavnom, dovodimo imena čiji muziku privatno slušamo i gledamo da to bude nešto inovativno i zanimljivo, prednost daljemo svakako live izvođačima. Planove za dalje ne bih da otkrivam jer ni ja nisam sigurna u njih.

Nedavno ste najavili početak rada Chorbika Records! Kakav sve zvuk namjeravate plasirati? Možete li već otkriti neke izvođače koji će se naći na vašim izdanjima? Osim toga, je li izbor izvođača “zatvoren” ili vam se ekipa može javiti s demo snimkama?

Jelena: Chorbika records smo otvorili u saradnji sa Mascom izdavačkom kućom. Oni rade distribuciju, mi smo zaduženi za kreativan deo. Izbor muzičkog sadržaja je naš. Projekat je jako svež, namera nam je bila da izbacimo prvo naš album pa onda sledeća izdanja. Nastojaćemo da lejbl bude otvoren za raznkvrstan sadržaj i da ne bude okrenut samo elektronici već i gitarskom zvuku i uopšte akustičnim delima. Otvoreni smo za demo snimke, svako ko je zainteresovan nam može slati na info@chorbika.com. Preslušaćemo sve što nam stigne. Uslov za saradnju je da nam se svidi.

Dajte nam svoju viziju beogradske scene i svog mjesta na njoj, ali i širu viziju čitave regionalne scene! Koji su prema vašem mišljenju “zapostavljeni” aduti domaćih autora i izvođača? Na čemu bi trebalo raditi da se profiliramo na zapadnom i istočnom tržištu?

Jelena: Jedan od razloga što smo se okrenuli i organizacijom eventova jeste da bi stvorli sebi priliku da radimo, posebno Marku kao Mkdsl-u. Smatram da je on umetnik koji je u svojoj branši najviše zapostavljen i od koga se klabing scena u Srbiji jako ogrešila. S druge strane, zadovoljna sam našom scenom. Ono što tražim muzički od klubova kao što su 20/44 I Drugstore uglavnom i dobijem.

Otkrijte kakvu akciju spremate za nastup s Autarkicom! Po čemu će ovaj nastup biti poseban? Osim toga, kakva je čorba ovaj put na jelovniku?

Jelena: Stvarno mislim da će biti poseban. Autarkic prvi put dolazi u Srbiju, svako ko pogleda šta on radi skontaće da takav nastup ne može često da doživi u klabingu. No, po meni je za ovaj događaj podjednako iznenađenje nastup Bojane Vunturišević za mikrofonom, Marka na sempleru i Bambija na basu. Oni će predstaviti po prvi put i specijalno za ovu priliku Bojanin album “Daljine” u nešto klupskijem maniru. Biće tu dosta i improvizacije, a svakako puno emocije. Baš su pravi bend i baš su “uigrani”. Pored njih za glavnom binom će se naći i Mangulica Fm, jako zabavan i intelligentan jedan izvođač. A tu je i Chorbika stejdž, baš onako domaća masna čorba.

Marko: Ej, 4 live acta, na glavnom floru su isključivo živi nastupi, nisam video da je to neko radio na domaćim elektronskim žurkama, a svakako ne kao glavni deo programa. Već neko vreme pričam o tome kako dolazi sumrak DJ kulture, a mora se ponuditi neka alternativa za to. Volim da kritikujem, ali moraš onda dati i svoj doprinos da bi kritika imala smisla.

Za kraj, dajte našim čitateljima recept za neku ukusnu i osvježavajuću domaću čorbu, sa sastojcima do kojih svi možemo lako doći!

Marko: Pošto sam iz 70 bloka, evo recepta za domaću kinesku supu!
1 paradajz
2 jaja
1/2 l vode
1 kocka za juhu
gustin
so, biber, perca mladog luka

Staviti vodu da provri i u nju staviti kocku. Kada se ona skuva, ubaciti iseckan paradajz i kuvati par minuta. Jaja razbiti u činiju, dodati malo vode i dobro umutiti. Sipati jaja u supu preko viljuške, ideja je da se jaja odvoje u rezance po celoj supi. Kašiku gustina umutiti u malo vode i dodati u supu da se ukuva. Posoliti i pobiberiti po ukusu, i pri serviranju posuti percima luka. Gotovo je za 15ak minuta, i jako je ukusno. Možete dodati soja sos, susamovo ulje, belog bibera i belog luka, po ukusu.

Jelena: Meni je recept za svaku dobru čorbu mnogo belog luka.

Da rekapituliramo! U Chorbika režiji, ove subote (10.6.) u klubu Drugstore Beograd nastupa izraelski live majstor Autarkic, a uz njega će na glavnom podiju live-actove izvesti još Mangulica FM, Bojana Bambi Marko i naravno, Chorbika, dok će se na Chorbika stejdžu odvrtiti šest DJ setova. Karata po pretprodajnoj cijeni od 500 RSD ostalo je još malo i to na lokacijama: Nixon Caffe (Mišarska 7) i NOVI ZLA SHTEK Smart & Grow Shop.

LIVE ROOM:
23:00 – 00:00h Bojana Bambi Marko LIVE
00:00 – 01:30h Mangulica FM LIVE
01:30 – 03:00h AUTARKIC LIVE
03:00 – 06:00h Mkdsl LIVE

Tako je 2009. nastao tandem Red Axes, koji sa svakim novim izdanjem uspijeva iznenaditi publiku – bez obzira na to što su prilagodili svoju muziku plesnom podiju, ovi talentirani Izraelci u svojem izričaju uspijevaju zadržati neke ključne, emotivne formule pop & underground gitarističkih žanrova, pa se njihov materijal prije može nazvati pjesmama nego trakama. Bez obzira na klupski groove, u njihovim se stvarima uvijek čuje veliki utjecaj njihovih idola Joy Division i Minimal Compact.

DJ vještine su izbrusili rezidencijom na čuvenom programu “Break It” u klubu Bootleg u njihovom rodnom gradu, gdje su eklektičnim pristupom širili horizonte i brisali granice između plesne i alternativne elektroničke muzike, te ugostili svoje omiljene izvođače kao što su Cosmo Vitelli, Ivan Smagghe, Jennifer Cardini, Marc Pinol, Comeme Crew i Optimo. Što se produkcije tiče, posjeduju relativno skroman ali efikasan studijski arsenal koji uključuje prastaru Boss-ovu miksetu, Roland MC 505, Korg Volca Bass i druge povoljne gadgete, ali najbitnije je ono što s njima proizvode. Već niz godina šibaju zavidan broj izdanja, a uz evoluciju u zvuku zadržali su osebujan autorski pečat, koji je jednako prisutan u ranim trakama kao što je “Tour De Chile”, koliko i na najnovijim EP-ima poput “Caminho de Dreyfus”.

Premda neki smatraju njihovim ključnim radom album “Ballad Of The Ice” iz 2014., ovaj je nadahnuti tandem samo u zadnje dvije godine izbacio priličan broj zapaženih EP-a, među kojima se posebno izdvaja ovogodišnji “Sun My Sweet Sun”, za koji su izbacili i atraktivan video:

Red Axes nastupaju 13.1.2017. u beogradskom klubu Drugstore, a na line-upu će se naći dva sjajna domaća izvođača: MKDSL (intervju), te Kristijan Molnar (intervju). Osim toga, Kristijan tu večer slavi i rođendan, pa će sigurno biti posebno usijano! Ako ovo nije razlog da se zaletite do Beograda…

Red Axes @ Drugstore
FACEBOOK EVENT

Kako si se opredijelio za zvuk struje? Kojih su prvih elektroničkih kompozicija sjećaš da si čuo kao dijete?

Prva ozbiljna elektronika sa kojom sam došao u kontakt je Aphex Twin – On. Pre toga je tu bio KLF, Snap!, Technotronic, Rambo Amadeus. Još uvek nisam otkrio razlog, ali kad pogledam kroz istorijat slušanja muzike uvek sam bio naklonjen zvuku sintisajzera i uvek sam ih birao pre gitare.

Nedavno si napravio dadaističku dječju kolaž-emisiju “Poletarac”, nalik na programe iz 80-tih, kad se takav sadržaj mogau čuti na radio-valovima i na televiziji. Odakle je došla ideja i kako si nagovorio klince da surađuju s tobom?

Ideja je došla iz igre. Džemovali smo gajbi i tu se našla moja omiljena knjiga iz detinjstva “Poletarac”. Đuka je krenuo da čita tekst, zapravo da ga peva uz beat koji sam pravio. Pošto mi se rezultat mnogo svideo nastavio sam da crpim inspiraciju i materijal od Duška Radovića i kompanije (Poletarac). U stvari, samo je jedno dete učestvovalo u stvaranju konkretno na pesmi “Jedan dan moga oca”. Možda vam se učinilo da je dete moja drugarica Jana koja glumi malog Mišu što dosta govori o tome kako je to maestralno izvela. U saradnji koju sam imao sa decom mimo toga, to je uvek prolazilo lako, nije bilo nikakvog nagovaranja. 

Kad bi mogao napraviti crtanu / animiranu verziju emisije kao što je “Jesen”, kako bi izgledala?

“Jedan dan moga oca” je jedan od prozora u taj svet. Bio bi šaljiv, ozbiljan i rađen uz puno ljubavi!

Tvoja glazba nije namijenjena samo djeci, veći i odraslima, ali uvijek nosi taj zajebantski duh i radost. Koja ti je inspiracija za toliku pozitivu? Da li ponekad skladaš ili slušaš i “ozbiljnu”glazbu?

Inspiriše me to što volim to što radim i u tome uvek uživam. Vrlo sam šaljiv po prirodi, na ćaleta. Od ozbiljne muzike uvek se rado vraćam Philip Glass-u i najdražoj mi Laurie Anderson, a u isto vreme mislim da i Richard James i Matthew Herbert su veoma ozbiljni konpozitori, takođe su mi jedni od omiljenih. Od mojih ozbiljnih projekata tu su Prvi Tejkovi (Ivan Jevtić i ja), koji su mogu uvek čuti u zgradi Geozavoda u Beogradu, kao soundtrack prezentacije Belgrade Waterfront.

Više si puta naglasio d ati je Aphex Twin jedan od ključnih glazbenih uzora. Iz tvojeg gledišta, po čemu se njegov pristup razlikuje od pristupa koji imaju ostali glazbenici? Koje karakteristike dijeliš s njime u pristupu glazbi?

Elektroničku muziku sam najviše zavoleo zbog zvukova koje nikad pre toga nisam čuo. Svaka pesma je tada i za mladog mene imala svoj karakterističan, potpuno novi zvuk. Kod njega nije u pitanju samo dizajn zvuka, već i harmonija. On se nikad nije čvrsto držao zapadnjačkih muzičkih skala, već je i note koristio kako je njemu odgovaralo. Gde to tačno piše da oktava mora sadržati 12 polutonova? Ako to negde i nađete preporučujem vam da prihvatite tu informaciju kao nebitnu. Postoji čitam svemir zvuka koji nije temperovan.

Prije dvije godine si se fokusirao na produkciju i live-actove, ali si prije toga imao poprilično dugu DJ karijeru. Žanrovski, kakve si sve setove puštao, a kakvima danas voliš prisustvovati? Ako izuzmemo čistu tehniku, što po tebi čini kvalitetnog DJ-a? Koje su zamke u koje mogu upasti početnici u tom zanatu?

Jednom prilikom sam (u paviljonu Cvijete Zuzorić) miksovao italo disco i dubstep. Jedna pesma italo, pa jedna dubstep. To je jedan od najgorih setova koje sam imao i verujem najgorih muzičkih iskustava ljudi koji su se tu nesrećom tu zadesili, ali sam takav koncept zamislio i želeo da istrajem. Žanrovi su razni: techno, minimal, electro, house, booty house, ghetto techno, old school trance (pre Goa), dubstep, italo disco, disco, electro surf, ambient, deep house, detroit, šlagertronika, glitch hop, ’80s, ’90s, electro swing, nu rave, nu disco, disco noir, dub. Jedni od poslednjih koji su na mene ostavili utisak su set Vladimira Ivkovića i dj Sex, zanimljivo oba na 20/44, a u potpuno suprotnim sferama muzike i ozbiljnosti. Kvalitetnog DJ-a čini muzika, njegova reakcija na istu i flow. Intro set je ispit na kojima mnogi padnu jer ga shvate kao pooligon za dokazivanje. On definiše tok u kome će se žurka kretati. Neko ko radi intro je podrška i zagrevanje za glavni obrok, a svakako sastavni deo iskustva. Treba pokazati poštovanje i kolegijalnost.

MKDSL je kao projekt počeo s produkcijom. Prije 17 godina, na kakvoj si opremi radio, kakvu si glazbu skladao i kakva je bila scena koja te okruživala? Kako je zatim tekao razvoj kroz godine?

PC, 386, Fast Tracker 2 i par malih jeftinih, belih kompjuterskih zvučnika. Jedan sam držao u rupi od stola da bih pojačao bass. Hm, da l imam ja to negde? Ako uspem da nađem, poslaću naknadno. Scena: Linear Draft (Borko, Raša, Istok) – kultni beogradski elektronski sastav, pioniri te scene, kao i Le-Piaf (Vlada), vrsan DJ, zaljubljenik u i kolekcionar elektronske muzike, istovremeno i prvi komšija. Linear Draft su mi bili heroji i kod Raše sam ugledao FT2. Bila je to ljubav na prvi pogled. Zahvaljujući njima sam ušao u elektroniku, uvek je to lakše sa dobrim mentorima. Kozmik (Boža, Gordan, Vlada) potom i TTP (Marko, Dejan) kao dalji muzički kustosi, to su žurke i osobe koje su oformile moj ukus u klupskoj muzici. The Prodigy u Pioniru kao prvi koncert, Scan X, Laurent Garnier i Aurora Borealis u hangarima kao prvi party (’95). industrija, Akademija, Omen, Kolos, Exile, Fest, Saloon, Zvezda, Andergraund, Bassment, Plastic, žurke, žurke.

Čini se da si prilično spretan s glazbenim strojevima, prije koju godinu si imao i video-demonstraciju za Korg. Postoji li neki komad opreme koji ti je posebno drag (sampler, synth, ritam mašina…) i zašto? Misliš li da se u današnje vrijeme kvalitetna elektronička glazba može stvarati i bez hardvera?

Ima ih mnogo dragih, od onih koje posedujem izdvojio bih sve, jer svaka ima svoju ulogu. Pa, i kompjuter je hardver.

Na koji način distribuiraš svoja izdanja? Iznesi predviđanje kako će se u budućnosti mijenjati glazbeno tržište i glazbena umjetnost!

Preko youtube-a, soundcloud-a i facebook-a. Predviđa mi se pad DJ scene i rast nove “bend” scene, elektronske i poluelektronske. Pojavilo se u poslednje vreme mnogo simpatičnih sprava, počev od iPad-a (za koji mislim da je instrument stoleća), preko mnogo malih, jeftinih i dobrih sintova i ritam mašina (Korg Volca serija, Roland Aira su samo neki od primera). Tehnologija je umnogome smanjila ulog koji je bio potreban da se neko muzički izrazi. Postoji software i hardware koji vam omogućavaju da ne grešite! Ili, da grešite manje, ukoliko želite malo “ljudskog” faktora. U saradnji je ključ! Kada se skupi dvoje, troje, četvoro ili čak više ljudi i krenu da zajedno stvaraju, uživo, moći će tu baš svašta da se desi. Šta li će da sa time rade klinci koji su se u to rodili? Živimo u sjajna vremena!

Osim što sviraš, organiziraš i radionice, gdje podučavaš nove generacije tajnama ovog zanata, pa će se jedna odviti čak i na samoj proslavi obljetnice tvog projekta. Možeš li ukratko predstaviti koncept koji imaš? Sigurno nije lako prenijeti znanje u ograničenom terminu. Osim toga, možeš li se pohvaliti da si pronašao i usmjerio neke nove talente?

Koncept je “Elektronska plesna muzika, to mogu i ja!” Namestio sam sprave tako da nema pogrešnih poteza i svi će odmah zvučati dobro, čak i bez prethodnog iskustva. Nemanja Vanović je bio moj učenik na ranijoj DJ radionici. Sada odlično radi to što voli.

Nije bilo teško zamijetiti da je ti je uz glazbu ljubav i gastronomija. Je li ti jelovnik jednako živopisan kao i glazbeni ukus? Koje poveznice bi mogao naći između te dvije strasti?

U nekim slučajevima je dosta življi. Otišao sam na Tajland prošle zime da bih jeo supe i čorbe. Volim eksperimentisati i to je ono što ih spaja. I jedno i drugo volim da radim za druge, da još neko uživa.

Opiši svoje glumačko iskustvo! Na koji te način odražavaju uloge koje uzimaš?

Nisam došao do tog nivoa da mogu da pričam o dubini mojih uloga. Doduše, sasvim slučajno sam se našao u filmu “Sektor“ pored velikana kao što su Žika Todorović, Bojan Dimitrijević i Nada Šargin. Npr. “Čuperak“ je snimljen kao test opreme. Tek smo kupili novu i snimili film smišljajući scenario “on the fly”. To je vreme pre DSLR kamera i morali smo da kupimo adapter koji je davao DOF ručnoj kameri. Ako ne razumete ovo, razumite nas.

Prema reakcijama, čini se da si publiku u dubrovačkim Lazaretima, kao i na masovnoj zabavi za Novu godinu u Blaznavcu, poprilično oduševio. S druge strane, na današnjoj se sceni često cijeni pristup koji je sasvim suprotan tvojem, traži se poštivanje pravila, žanrova i kalupa, jer je tada lova najsigurnija. Kako si uspio izbjeći ovu formulu? Uspijevaš li uopće okrenuti koju paru s glazbom? Zapravo, čime se još baviš u životu?

Dugogodišnjom upornošću i verom u sebe. Gruba je vožnja, but, man, what a ride! Uspem, to mi je osnovni i jedini izvor prihoda. Nije bilo lagodno prethodnih par godina, pogotovo sa odlaskom iz DJinga, nije pomoglo ni to što sam bio loš sa live nastupima Ipak je partygoeru manje bitna tehnička strana stvari, on je tu partijati. Zapravo sam shvatio da ne treba bežati od mog nasleđa DJa, te sam napravio hibridni spoj. Pored toga bacam frizbi, vozim bajs i volim Jelenicu i Koleta.

Na proslavi nastupa i Čorbika – o čemu se zapravo radi? Je li dijeljenje čorbe na nastupima koncept koji se uvijek može očekivati ili samo u posebnim prigodama? O kakvoj se čorbi radi?

Chorbika je novi bend koji čine moja devojka za dj pultom, drugarica za mikrofonom i ja na ipad-u. To ćete tek imati prilike da čujete. Čorba je otelotvorenje najvećih košmara vaših mama i baka da će neko da vam sipa drogu u piće, hahahahaha, šalim se Čorba je sastavni deo nastupa Chorbike, a i lepa podloga za izdržati 17 sati žurke. Goste KPTM-a očekuju dve osnove čorbi, pečurke i povrće koje ćemo malo razraditi.

Kojim si se algoritmom vodio dok si određivao cijenu za subotnji nastup? Je li to bilo odoka ili su na djelu razrađeni principi?

Mešavina ta dva. Klubu je u interesu da gost tu provede što više vremena kako bi što više para ostavili. Postoje razni načini na koji se klubovi tome obraćaju, čuo sam za neki u kome ti naplate izlaz ukoliko nisi dovoljno pio. Šema za naplatu je sledeća:

Ulaz do 00h besplatan: uključuje radionice, projekcije, čorbu i piće dobrodošlice.
00-01h:200 rsd
01-02h:300 rsd
02-03h:400 rsd
03-06h:500 rsd: tad dolaze šmekeri!
06-07h:400 rsd
07-08h:300 rsd
08-09h:200 rsd
09-10h: besplatno

Za after si najavio – samo techno. Kakav će to set biti – stara škola, nova čekićanja ili neka kombinacija?

I dalje pokušavaš klasifikaciju, biću samo techno. To je najbolja glazba!

Koji su planovi za idućih 17 godina? Planiraš li se više fokusirati na klupske zabave ili na dječji program? Kamera te voli – možemo li očekivati i neku tv-emisiju? Kratkoročno gledano, hoće li biti skorih nastupa ili izdanja?

Da plešem, jedem beli luk i pravim muziku, a nadam se i decu. Na sledeća pitanja odgovor je ne znam. Pričam samo o sigurnim stvarima, da ne bude posle “rek’o Marko”. Biće. Dogovaram rezidenturu u Blaznavcu. Verujem da će uskoro biti i novih spotova. Nastavljam istraživanja o molekulu plesa.

MKDSL, 17 godina @ KPTM