Srpski DJ s najduljim stažem (bez pauze!) je Boža Podunavac, ali bilo bi nepravedno njegov uspjeh svoditi na kvantitet: kroz sve je ove godine plasirao kvalitetu i pružio posebna iskustva brojim generacijama domaćih klabera. Pod mentorstvom legendarnog Dragana Kozlice, startao je 86-te s disco zvukom, a zatim spremno dočekao eksploziju novih klupskih žanrova i bio jedan od ključnih aktera pri kreaciji beogradske elektroničke scene u klubovima Dom omladine i Industrija, otvarajući prostor novom valu izvođača koji su s vremenom i sami postali legende.
Božu smo kontaktirali povodom 30. godišnjice njegove avanture za DJ pultom, koja će se proslaviti 12.11. u beogradskoj techno katedrali Drugstore (najavu čekirajte OVDJE). Za tu nam je priliku snimio i odličan podcast koji skladno krstari raznovrsnim varijacijama techno zvuka, a sadrži i nekoliko njegovih vlastitih edita! Uživajte u muzici i bacite se na čitanje:
Na koji si način otkrio da će muzika biti tvoj životni poziv? Osim toga, sjećaš li se koji su bili prvi elektronički zvukovi koje si čuo i kako su utjecali na tvoje poimanje svijeta?
Ne znam, nekako je sve išlo samo od sebe. Valjda sam se često nalazio u pravo vreme na pravom mestu! Dovoljno je bilo voleti muziku i kretati se, upoznavati ljude. Ne sećam se tačno kada sam čuo prvu elektroniku, davno je to bilo, još kao sasvim mali, ali stariji brat Tihomir i njegova kolekcija ploča su sigurno presudno pomogli.
Kad si u 80-tima startao svoju karijeru, DJ tehnike su bile nešto drugačije: danas je osnova vještine beatmatching, a što se tada smatralo ključnim “trikovima”? Opiši osjećaj pri prvom susretu sa zvukom koji bi se mogao nazvati klupskom muzikom u današnjem smislu te riječi – po čemu su se house i techno razlikovali od dotadašnjih plesnih formi elektroničke muzike, kao što je npr. italo-disco?
Kada sam ja počinjao 1986. godine, uveliko je postojao beatmatching kao način plasiranja muzike u klubu. To je bio veoma važan uslov za diskoteke i DJ-eve tokom osamdesetih. Istini za volju, postojali su revijalni fancy klubovi, poput Duge, u kojima beatmatching u miksovanju nije bio pretežno korišćen, ali ću napomenuti da je u takvim klubovima postojao i mikrofon pomoću kojeg se na razglasu najavljivalo kada u klub uđe neka poznata ličnost. Dakle, vašar. Ali, većina klubova je imala program non-stop muzike, a beatmatching je bio default.
Savremena klupska muzika se dramatično razlikuje od disko muzike 70-tih i 80-tih zbog aranžmana i novih zvukova, kao i produkcije uopšte. Disko muzika je zatvorena 4/4 forma, predvidljivog aranžmana i naizgled prozaične muzičke strukture. Ne mislim pežorativno. I tehno muzika u nekom kontekstu potpada pod ovu definiciju. Osim što tehno dozvoljava razne izlete u neobične aranžmane, koketiranje sa zvučnim efektima, a i ne preza od korišćenja bilo kakvog zvuka. Ovih dana je među ozbiljnim producentima naročito popularno da snimaju zvuke svakodnevice, a onda ih procesuiraju kroz razne analogne sprave, pa čak i kroz kućno sklopljenu elektroniku i time stvaraju sasvim nove zvuke. Važno je da se stalno pomera, da se inovira i kombinuje.
Daj nam par detalja o atmosferi koja je vladala početkom 90-tih, na prvim underground partyjima! Je li već tada bila definirana neka zasebna “elektronička” subkultura? Što je ovaj tvrdi novi zvuk pružao mladima koji su se nalazili u nezavidnoj ekonomskoj i društvenoj situaciji?
U vreme depresije, početkom devedesetih, suzio se krug mogućeg ordiniranja po gradu, nije bilo raznovrsne ponude klupskog života. S druge strane, u Americi i Evropi je elektronička muzika, takoreći, kreativno eksplodirala i počela da se izliva širom Evrope i sveta. Pojava sintetičkih droga je takođe imala uticaja na ovu ekspanziju. Nekako su te nove informacije, muzika, ceo kontekst, došli i do nas. Bilo smo mladi i puni entuzijazma. Nudili smo novo. Kasniji posetioci Industrije i drugih klubova i prostora su to odmah prihvatili. Vrlo brzo, već 1995. stvorio se dovoljan broj ljudi koji su pratili elektronsku muziku i dolazili na zabave. Odjednom smo mogli da pravimo žanrovski tipske zabave, što je svojevrsna revolucija u dotadašnjem klabingu u Srbiji.
Kako ste uspijevali skucati novac za ploče, izlaske? Iz današnje perspektive djeluje nevjerojatno da se išta od troškova uspijevalo pokriti…
Haha, istina! Ipak, Gordan, Vlada i ja smo uspevali da izađemo na kraj sa tim problemom. Pravili smo dobre zabave koje su uvek bile posećene, i zaradili smo uvek taman dovoljno novca da možemo da poručimo ploče koje nas interesuju ili da, ponekad i sami odemo van zemlje u potrazi za istim. Neko vreme smo čak i delili kolekciju, pa je i sa te strane bilo lakše. Nisam siguran da, materijalno gledano, danas živimo mnogo bolje nego tada.
Postoji li neko ime iz tog ranog razdoblja scene koje je nepravedno zaboravljeno? U tvojoj biografiji piše da si surađivao na produkciji trake Ognjena Bogdanovića još 90-te. Je li u tom razdoblju bilo još plesne produkcije za koju se danas ne zna dovoljno?
Ne, da ja znam. Uglavnom su, u pisanim svedočenjima raznih ljudi, pomenuti svi relevantni učesnici tog vremena. Hajde, ostavljam mogućnost da grešim, ali mi se čini da je tako. Ozbiljne elektroničke produkcije u Srbiji početkom devedestih nije bilo. Bilo je skromnih pokušaja, ali nema govora o nikakvom underground tehnu ili tako nešto.
Nema neke koristi od nostalgije, ali sigurno postoji neki aspekt tadašnje scene koji ti nedostaje u odnosu na današnju razinu profesionalnosti. Dočaraj nam ga kroz neku anegdotu!
Bilo je u nekom kontekstu slobodnije. Ljudi su se više pripremali za zabave, tu muzičku novotariju su želeli da prikažu i u novotarijama sa oblačenjem. Nestvarno je šta su sve ljudi stavljali na sebe i vukli sa sobom da bi izgledali ekscentrično… isto kao što im se činilo i da je ta nova muzika ekscentrična. To je bilo beskrajno zabavno i meni veoma simpatično. Mnogo puta smo se zdravo smejali idejama ljudi, šta je njima sve padalo na pamet. Ono, dođe čovek sa usisavačem na leđima, ili se pojavi tip u ronilačkom odelu i đuska celu noć. Jedino mu nisu dozvolili da unese peraja u klub, lol. Verujem da fotograf Srđan Veljović ima neke fotke iz tog vremena. Neprocenjivo.
Kao DJ i audio-inženjer, kroz godine si iskusio brojne promjene u tehnologiji vezanoj za elektroničku muziku. Što bi izdvojio kao ključne preokrete na tom polju kroz vlastitu karijeru? Osim toga, dogodile su se brojne promjene i mimo tehničke strane – koliko je prema tvom pogledu plesna muzika napredovala na “duhovnoj” strani, u kompoziciji, raznolikosti izraza?
Produkcija elektronske muzike je danas masivna. Ima svega za svakog. Prelaskom na digitalno, znatno je olakšan posao DJ-a. Pojavom intereneta i razmene, sada imate mogućnost da vam sa par klikova mišem cela muzička produkcija stoji na raspolaganju. Pioneer ima state of the art opremu za DJ-eve. Kapitalizam je ozbiljno ušao u elektroničku muziku. To je vidljivo po količini festivala na svetu, honorarima i bogatstvima pojedinih DJ-eva. Kod nas to uopšte nije tako, od DJ-inga se u Srbiji ne može preživeti, osim možda dvoje, troje kolega. Mada imamo brdo festivala, lol. Gde je upleten kapitalizam, imamo i ceđenje suve drenovine, tako da ima veoma mnogo produkcije koja ne vredi ničemu, samo se štancuje. Ali, ponavljam, i dalje se može naći sve za svakog. Ima dobre muzike svih žanrova, samo je treba naći.
Poznata su i tvoja gledišta vezana za profesionalnost organizacije, kvalitetu zvuka u klubovima… Misliš li da su problemi vezani za to pretežno rezultat toga što živimo na periferiji Europe? Nije li underground uvijek financijski zakinut u odnosu na mediokritetske forme zabavne muzike, bez obzira na geografsku lokaciju?
Upleteno je više faktora. Jedan od bitnih je nedostatak novca u Srbiji generalno. Sledeći bitan faktor je mentalitet promotera i vlasnika klubova. Ako vam u klubu zvuk nije dobar, na duge staze gledano, ljudi će prestati da dolaze. Niko ne želi da bude tamo gde mu nije prijatno. Pored sound sistema, ima niz okolnosti koje su bitne za klub. To se ne može simulirati, to mora postojati. Kada budemo prestali da se igramo kapitalizma, možda nešto krene nabolje. Do tada, imaćemo monopol, nerazumevanje između ključnih aktera ove kulture, a to su DJ-evi sa jedne i ugostitelji-promoteri sa druge strane. Uprkos svemu, ima dobrih i klubova i ugostitelja-promotera i u Beogradu i u Srbiji.
Na kraju, logično je da se u kapitalizmu ide na profit, a za profit se ne preza ni od čega. Međutim, ako nema zadovoljnih izvođača, nema ni ugostiteljstva. Oni koji žele uspeh u srpskom klabingu, moraće ozbiljno da se zamisle nad tom činjenicom. Na žalost, ne znam kakva je situacija u regionu tim povodom, ali verujem da je slično kao i ovde.
Opiši nam kakav stil puštaš u zadnje vrijeme, kojim žanrovima i podžanrovima šaraš? Kako dolaziš do nove muzike – tražiš li ju sam, slušaš li preporuke, vrtiš li promo trake?
Ne volim da se držim samo jednog žanra. Uglavnom puštam nešto melodičniji tehno: tehno gde ima i neke svirke, ali underground uglavnom. Volim da zavrtim i dobar deep house, ponekad i ponešto proggy, zavisi od lokacije i slota. Uglavnom ne vodim računa o žanrovima, nego o tome da li mi se neka tema dopada ili ne. Kada odaberem temu, onda gledam gde bih je uklopio u set. Otprilike, promenim gotovo ceo set u jednoj godini. Ako ste me poslednji put slušali pre godinu dana, velika je verovatnoća da danas nećete čuti nijednu temu iz tog seta. Muziku tražim sam i ne preslušavam tuđe plejliste. Načelno me ne interesuje šta drugi ljudi puštaju, najviše sam upućen u sopstveni doživljaj muzike. Kada slušam nekog kolegu, ne želim da znam kako se zovu pojedine teme. Samo slušam i procenjujem.
Kako si zamislio svoj set u Drugstoreu? Hoće li ga činiti nekakav presjek klasika kroz karijeru ili se fokusiraš isključivo na suvremeni zvuk?
Line-up će biti hronološkog karaktera >> od 23h će nastupiti moj prijatelj Nemanja Stanimirović, sa laganim muzičkim uvodom, >> od 00h ću ja početi zagrevanje za prvog gosta Dragana Kozlicu… verujem da će to biti disko set >> od 01h ću raditi zagrevanje za Gordana i to će verovatno biti muzika koja je obeležila početak i sredinu devedesetih >> od 02h zagrevanje za Vladu, verovatno deep house i house iz onog vremena, sa možda i nekim savremenim tjunom >> od 03h zagrevanje za Dejana, tehno house i tehno, verovatno savremeno >> od 04h zagrevanje za Speedy-ja, contemporary techno >> od 05h zagrevanje za Mirka, verovatno poneki tehno klasik i možda malo berlinskog tehna. >> od 5-10h, u KPTM-u će Luka i Bojan raditi after, contemporary concrete tehno >> tamo ćemo verovatno svi otići nakon Dragstora…
Ovo je samo trenutna zamisao, kada je muzika u pitanju. Videćemo! Ipak je u pitanju proslava revijalnog karaktera i uveren sam da će posetiocima biti drago da čuju muziku koja nas je svih ovih decenija privlačila u klub.Ne znam koju muziku će puštati moji dragi gosti, ali očekujem da će biti u duhu njihovog senzibiliteta.
Kažu, uči se cijeli život – što još vezano za muziku namjeravaš savladati u budućnosti? Obzirom na aktivno iskustvo kroz ova tri desetljeća, mogao bi nabaciti i neka svoja predviđanja vezana općenito za klupsku kulturu i njezin daljnji razvitak!
Teško je predvideti bilo šta. I nezahvalno. Ipak, verujem da će nekako biti, sigurno će biti nove i dobre muzike kao što je ima i sada. Mnogo puta su razni predviđali sunovrat klupske muzike i klupske kulture, a meni se čini da klabing nikada nije bio na višem nivou nego danas, barem u svetskim razmerama. Mi ovde moramo još da učimo i da radimo, ali nismo ni tako loši!
Photo: Stefan Danilović
Da ponovimo – prvih 30 godina karijere Bože Podunavca bit će proslavljeno 12.11. u beogradskoj techno katedrali Drugstore, a uz njega vrti plejada legendarnih imena srpske techno scene: Nemanja Stanimirović, Dragan Kozlica, Gordan Paunović, Vlada Janjić, Dejan Milićević, Speedy, Bojan Vukmirović, Luka Concrete i Mirko Lazarević. Ulaznice u pretprodaji možete nabaviti po cijeni od 400 RSD, dok će cijena na ulazu biti 600 RSD.
Petar Car
