Genesa Records je domaća etiketa s pedigreom koji je prepoznat diljem svijeta, a na njenim se izdanjima mogu naći čuveni majstori undergrounda kao što je Ancient Methods, ali i nešto opskurniji favoriti zahtjevnih sladokusaca naprednog techna, kao što su JoeFarr ili Voidloss. Osim toga, istraživači domaćeg zvuka će u katalogu prepoznati Mudrost i Forest People! Izdanja je moguće naći u digitalnom formatu i na vinilu, a sva su obilježena neuobičajenim, izazovnim trakama, koje pružaju podjednak užitak na duhovnom, kao i na tjelesnom nivou.
Sedmu godišnjicu etikete obilježava i izlazak prvog albuma njenog osnivača Scalameriye. Koristeći kompleksne ritmičke forme, on gradi trake zazivajući melodije koje dočaravaju proročanske odjeke budućnosti, ali i neka drevna, pretpotopna vremena. Čvrstina i energija su ključan dio njegovog autorskog pečata, a ovdje mu pružaju sigurnu podlogu za lutanje raznolikim zvučnim krajolicima, dok karakteristične boje zvuka i jedinstvena dinamika povezuju materijal u organsku cjelinu.
Premda stilski raznovrsniji nego dosadašnja izdanja na EP-evima, “Hubris” je namijenjen za plesni podij: priča se odmjereno raspliće po etapama, a svaka je traka svijet za sebe, čime određuje i svoje mjesto u setu. Svakako si uzmite vremena i preslušajte čitav album, a dok uživate u njemu, pročitajte što sam autor kaže o produkciji, inspiraciji i metodama rada!
Imao si dva nastupa s VSK pretprošlog vikenda, a na jednom i proslavio rođendan svoje etikete. Dočaraj nam malo doživljaje s obje akcije!
Bilo je super. Morali smo da se sastanemo radi finaliziranja novih projekata i uvežbavanja collab live-a. Inicijalni plan je bio da to uradimo u Berlinu, ali smo rešili da je zanimljiviji potez napraviti avanturu u Srbiji. I Novi Sad i Kragujevac su bili zanimljivi. Lepo je videti lokalne ljude koji ciču uz naše trake jer baš i nisu navikli na ekstremnije stilove tehna. Posebno mi je drago da je Kragujevac prošao uz nasmejana lica i dugočasovnu đusku pošto retko imaju prilike da čuju nešto sličnog kalibra.
Genesa je na tržištu već sedam godina. Je li se sve razvijalo po planu? Što smatraš njenim najvećim uspjehom?
Najvećim uspehom smatram činjenicu da smo preživeli oscilacije na tržištu uprkos ultra underground statusu i da smo uspeli da se sa digital only formata preselimo i na vinil, ne praveći pri tom ni jedan jedini kompromis.
Na kojim tržištima najbolje prolaze Genesina izdanja? Koliko si generalno zadovoljan prodajom digitalnih izdanja, a koliko prodajom vinila? Odnedavno si počeo puniti i Bandcamp stranicu – koje su prednosti tog načina prodaje?
Po prodajnim statistikama Japan, Holandija, Nemačka i iz nekog čudnog razloga Kanada? Prodaja nikada nije bila tema i od samog početka je dobro išla. Ne mogu se požaliti ni na jedan ni na drugi format. Iskreno, ne želim da Genesa postane „veća“ etiketa nego što već jeste. Odavno sam mogao da napravim taj potez, ali Genesu vidim kao posebnu, „wtf“ etiketu, koju moraš otkriti ili dubokim kopanjem, ili ćeš saznati za nju na afteru preko najvećeg „geek-a“ iz kraja. Bandcamp stranica je napravljena pre svega par nedelja tako da će se tek pokazati koliko će biti efektivna.
Imaš li za preporučiti neke snimke ili podcaste u kojima se mogu čuti izdanja s etikete? U kakvim se sve setovima trake sa Genese mogu čuti?
Boiler Room, Dommune, Wax Treatment, PoleGroup podcast, nekadašnji CLR podcast… Jako je puno snimaka, 7 godina već postojimo.
Što vidiš kao budućnost Genese? Hoće li zauvijek ostati techno etiketa? Imaš li na umu neke poteze kojima će se njeno tržište proširiti?
Genesa će od ove godine postati striktno vinyl+digital label. „Digital only“ seriju ukidamo u potpunosti. Proširenje tržišta mislim da nije dobar potez. Fokusiraću se na unapređivanje svoje vizije tehna kao futurističke muzike, pošto je zvuk kojim smo trenutno okruženi sve samo ne futurizam.
Sedmogodišnjicu Genese slaviš i izdavanjem svog prvog albuma “Hubris”. Najprije nam opiši kako doživljavaš razliku između EP-a i albuma u klupskoj glazbi!
Album format lično ne volim, što je i razlog dugogodišnjeg odugovlačenja, jer je već odavno bilo vreme da ga napravim. Ne volim format zato što je svaki moj projekat konceptualan. Album ne vidim kao kolekciju „random“ traka koje sam napravio usput. Sve trake su na neki način povezane. Kod EP-a je to lako uraditi zato što ide 3 do 4 projekata na izdanje takvog formata. Izvesti isti konceptualni poduhvat sa 10 traka, kada je album u pitanju, daleko je teže. Posebno zato što nisam želeo da pratim trend stavljana različitih žanrova na album. 9 od 10 albuma koji se izdaju danas sadrže 2 trake koje se mogu pustiti, a ostatak su šturi experimenti, koje ljudi niti slušaju niti puštaju. Šta se desilo sa „wow“ momentima u albumima?
“Hubris” obilježava techno koji asimilira različite žanrove, pa su i trake raznovrsne, premda ih povezuje klasična paleta masivnih zvukova, karakterističnih za tvoj rad. Postoji li i neka priča koja konceptualno povezuje album ili se jednostavno radi o zbirci?
Slučajno već odgovorih na ovo pitanje u prethodnom. Ne radi se o zbirci, u pitanju je koncept koji se preslikava iz trake u traku. Da, priča postoji i kome je to interesantno, može je lako povezati kroz nazive traka, a i same trake. Potrebno je samo posedovati određeni kanon naučne fantastike. Ne volim da dajem jasna uputstva jer je imperativ na muzici, ali kao što rekoh ako neko želi, nije previše teško sklopiti kockice.
Neki pravovjerni ljubitelji techna bi rekli da ovo što ti radiš ustvari više niti ne pripada tom žanru. Misliš li da je ta perspektiva ispravna i da se radi o novom glazbenom obliku ili je techno jednostavno evoluirao puno dalje od klasične forme 90-tih, od koje mnogi i danas ne odstupaju?
Smatram da je muzika koju kreiram samo jedna od evoluiranih formi tehna i nadam se da ću moći da dam veći doprinos ovom žanru svojim potezima u budućnosti, iako me u krajnjem ishodu ne interesuje kako će ljubitelji čega god imenovati moj zvuk.
Na koji način oblikuješ zvukove koje koristiš i kako ih formiraš u trake? Koliko digitalne, a koliko analogne opreme koristiš, te koja je razlika između tvog studijskog i live set-upa?
Postoje dva pristupa produkciji bilo kog žanra pa i tehna. 90% mojih kolega radi po intuitivnom pristupu, gde „čačkaju“ parametre dok ne dobiju neku zanimljivu celinu koju posle upotpunjuju elementima koji su im logično pripadni toj celini. Ne želim reći da je ovo pogrešno, jer je jako efektivno, zanimljivo i naravno da može zvučati kvalitetno, ali se onda nameće pitanje da li je čovek koji koristi mašinu taj koji stvara ili mašina navodi čoveka na ideju koja baš i nije njegova? Ja sam užasan „control freak“, pa to baš i ne umem sebi da dozvolim. Moj pristup je krajnje konceptualan. U glavi već imam ideju i nalazim najefektivniji proces realizacije. Za ovaj pristup je pored kreativnosti bitno razumevanje alata koji koristimo u produkciji što me dovodi do odgovora na drugi deo pitanja: Koristim 90% digitalnu i 10% analognu opremu (ako ćemo analognom opremom nazvati field recorder koji koristim za snimanje zvukova koje krivim u meni zanimljive oblike). Sve ostalo je proces sinteze u virtualnim instrumentima. Analogna oprema me ne zanima. Kvalitet iste je prosto mit i činjenica je da je digitalija danas daleko superiornija. Razlike između mog studijskog i live set up-a nema ako uzmemo u obzir da koristim istu platformu za oba, a to je Ableton Live. Ono što čini razliku je da u procesu produkcije, sintetišem sve zvukove koji su mi potrebni, a u live-u ih kao jako kratke loopove uživo aranžiram po želji. Ne volim improvizacioni live u smislu kreiranja trake u datom momentu jer se može napraviti samo ljuska stila čiji sam predstavnik. Ako neko želi da pravi acid-gameboy-techno koji zvuči kao odbačena B2 traka 90ih, što je trenutno jako trendi, onda je to druga priča.
Osim glazbenom produkcijom, baviš se i zvučnim inžinjeringom. Približi nam taj pojam, definiraj što sve pokriva i koga sve obuhvaćaju tvoje mušterije!
Ono što ja radim je sound design, koji je opet širok pojam, ali je u principu proces kreiranja zvukova za određenu namenu. Mogu biti specijalni efekti za igricu ili film, ili sample-ovi koje ljudi koriste u daljem kreativnom radu itd. Ja konkretno pravim sample pack-ove po narudžbini kompanija ili producenata koji koriste isključivo loop-ove u produkciji, a žele ekskluzivan pack. Naravno, anonimno tako da ništa od imenovanja mušterija.
Za kraj, koji su idući koraci za Genesu, hoće li uskoro biti kakvih novih zanimljivih potpisivanja za etiketu? Osim toga, kakve sve uvjete moraju zadovoljavati demo snimke koje ti ekipa šalje da bi ih uzeo u obzir?
Pored albuma koji izlazi 18. Marta, u planu su još 3 vinyl izdanja do kraja 2016. Nakon albuma, već u Aprilu izlazi EP koji potpisuje producent iz Japana, Miclodiet. Naredna 2 izdanja su jako zanimljva, ali na žalost ne mogu još uvek otkriti ko se krije iza njih. Demo snimke više ne prihvatamo. Producente koji su uključeni u etiketu pozivam lično da učestvuju.
Novi Scalameriyin album “Hubris” možete OVDJE nabaviti u digitalnom obliku po cijeni od 16$, a ljubitelji vinila mogu nabaviti “sampler” verziju na ploči, i to na decks.de, deejay.de, Juno, Triple Vision i Hardwax distribucijama. Cijene variraju oko 8€, pa složite kombinaciju koja vam najviše odgovara, ovisno o poštarini i ostalim pločama koje naručujete.
