Na potkrovlju zgrade u naselju Kotež 2, u malom gradu u Vojvodini – Pančevu, kasno veče provela sam sa Darkom Loborom. Producent, di-džej i član All Stars Alliance Pančevo organizacije, koji se potpisuje kao Lobor D, trenutno se, između ostalog, sprema za outro set na aprilskoj ASAP žurci ovog petka. Te progressive house večeri nastupiće i ASAP di-džejevi, pančevački di-džej veterani Sloba i Zee Jovanović, kao i ASAP vi-džej Peđa Niškanović (vi-džej Witness), a headliner će biti poznati srpski progresivac Bokee.
Istina je da smo svi opijeni podmuklim najavama i promocijama žurki na portalima o elektronskoj muzici, ali cilj ovog intervjua nije da “podmuklo najavi” – odrađen je s idejom da se predstavi razvojni put jednog, pre svega, producenta, koji je zakačio i kasne devedesete i početak 2000-tih; posetio neke danas legendarne žurke; ispratio rad značajnih domaćih i stranih imena elektronske muzike i formirao interesantna mišljenja o svemu tome.
Kada sam stigla pustio je mix, i, dok smo ga preslušavali, obavili smo ovaj razgovor. Inicijalno, intervju je bio i duži, ali je skraćen za objavu na Klubikonu.
Pored produkcije, nastupa u različitim klubovima i saradnje sa ASAP organizacijom, Darko je danas i idejni tvorac serijala žurki URA! koje se svakog meseca održavaju u pančevačkom klubu Štab Pogon. Kako mu muzika nije primarni poziv, više je bez dlake na jeziku od nekih muzičkih saboraca. Pored stavova na različite teme, ovaj intervju prikazuje dečka iz malog grada u Srbiji, koji je prešao put od posetioca i ljubitelja žurki, do muzičara i organizatora.
Preporučujem vam da pustite mix i lagano se upoznate sa njim. Jer najinteresantnije priče često nisu pod svetlima reflektora.
Pre uključivanja diktafona spomenuli smo neke sastave koji su dosta uticali na formiranje tvog muzičkog ukusa: Kraftwerk, Depeche Mode, Underworld, Prodigy, Faithless, Royksopp … Ti si slušao baš tu muziku u tinejdžerskim danima?
Pa slušao sam, zapravo, svašta. Muziku sam počeo da slušam na kasetama i prvu kompjutersku na flopi diskovima. Kasnije, kad su krenuli CD-ovi, naravno, prvo smo odslušali svu muziku na koju su se ložili naši matoraći, a koju su kao smatrali kvalitetnom muzikom prošlosti. To su uglavnom neki gitarski bendovi – rock, soul, blues, pomalo tad, u to vreme, jazz, ali stvarno pomalo. Jazz je došao kasnije, kada je počeo internet da se fura, ne samo za mene, već za sve ljude u Srbiji, kad više nismo zavisili od ploča i ostalih medijuma.
Nisam se vezivao previše za žanrove. Recimo, u periodu kad sam slušao lagani rock i evergreen, slušao sam i heavy metal. A s druge strane sam slušao i hip-hop. Nije stvar u žanru, nego je stvar u tome poseduješ li senzibilitet da skontaš i jedno i drugo i da to sabereš i pomiriš u sebi. Mislim da je to najvažnije. Ne biti isključiv nije lako, ali donosi brojne nagrade.
Kad se malo više investiraš u muziku?
Prvo neko investiranje u elektronsku muziku je došlo pod uticajem lokalne, stare generacije. Neka ekipa koja je mnogo ranije vrtela muziku. Peđa Puža, Tile, Jabuka, to je ta generacija koja je prva počela da se bavi elektronskom muzikom, nisu samo slušali, već su propagirali, bili ambasadori te muzike na neki način. To je bio period kada u gradu nije više od 20 ljudi slušalo elektronsku muziku, sve zajedno, a i tih 20 se nisu obavezno družili.
Pričaš o početku 2000-tih?
Čak i malo ranije – 98-e i 99te. 99-te godine sam imao neke prve dodire sa elektronskom muzikom u smislu da sam zakačio mikser i dva plejera, to čak nisu bili ni plejeri, to su bili kaset-plejeri sa varijabilni tempomatom, to jest pitchom… isti koncept kao na gramofonima samo kasetarac varijanta.
Tad je Zee Jovanović počeo da pušta?
Da, u tom periodu je i Jabuka počeo da radi sa Šulcom recimo… i moram da spomenem Slobu Jovanovića, kog sam slušao svaki dan. Dođem u De-light da popijem kafu, Sloba nešto vrti. Neizbežan je faktor bio. Čika Fela…
Kada si ti stao za dekove? Prešao sa fanovanja baš na bavljenje elektronskom muzikom?
Samo što sam krenuo da se zabavljam s di-džejingom odmah me je i smorio. Pogotovo što se jako malo ljudi tad bavilo time i svi su imali neki stav sa dupetom uza zid. Niko nije hteo da šeruje muziku, da prodaje fore, sem eventualno ako si deo ekipe… S te strane gledano je bila mnogo zatvorenija priča. Ljudi su se oslanjali na mentorstvo. Onda se sve to promenilo početkom 2000-tih. Zakačili smo se na dial up, da kao vrišti ti modem i te fore – ali ipak, to su ti prvi zvuci slobode i kontakti sa internetom, trolovima i napušavanjem, ali i saradnjama preko interneta. Mirc – ključna stvar u razvoju elektronske scene i muzike u Srbiji zato što su se tu formirale i ekipe, zajebavalo pre i posle rave-ova, učvršćivali kontakti i tako dalje. To ti je bio jedini prozor s dva krila kroz koji si mogao da iskočiš.
Prve neke žurkice su bile 99-te, onda sam se 2000. malo sprdao sa ortakom po Pančevu i Valjevu.
Što Valjevu?
Išao sam za opremom, tamo sam imao opremu, a i porodica mi je poreklom odatle. Nisam puštao muziku tamo, to se sve svodilo na zajebanciju, eventuelno private partije, uranak rođendane.
Prvo ozbiljno zanošenje muzikom sam imao 2002. – Fruity Loops koji je izvalio ortak, krenuo nešto da čuka. Meni je to bilo interesantno. Prvo što sam izbacio su bile totalne notorne gluposti. Pogotovo što su tu bili brojni uticaji. Nikad mi nismo bili trance ekipa ili house ekipa. Nisam čak bio ni rave ekipa, kada me neko vidi na ulici ne bi mogao da prepozna obavezno da sam raver.
Da li si skidao nečije trake dok si učio da produciraš?
Naravno, pogotovo kad je tehno u pitanju. Skidali smo Umekove trake dosta. Umek je prvi počeo sa dosta fensi forama u tehnu i zato je danas Umek. Neke njegove trake su bile dosta aktuelne za reprodukciju zato što su pored bas linije, kika i ostalih osnovnih elemenata, imale i neki synth koji bi bio u nekom arpeđu. Mleo bi nešto kroz celu traku i tu i tamo zakomplikovao stvar na breakovima.
Kakva je publika koja voli da te sluša?
Prava. (smeh) Oni kao i ja hoće da budu iznenađeni, da ih nešto pogodi i iznenadi u isto vreme. Kako bih ti rekao, to je možda bolje pitanje za moju publiku. Kad je publika u pitanju ne mogu da se usresredim na evoluciju pojedinca, to je više pitanje da li se neko relate-uje sa mnom i sa mojim senzibilitetom.
Hajde da se osvrnemo na pančevački klub Štab Pogon i to što radiš trenutno u Pogonu.
Pevam tehno na svom serijalu žurki URA!. Pa eto, kao što sam ga i najavio prvi put, cela ideja je menjanje tog “idemo”. Pošto ne znamo gde idemo više, jer nekada smo isli ka rave-u posto ga nije bilo, sad ga ima, pa idemo na zajednicu u okviru istog. Mi smo inicijalno pravili Idemo-Poehali žurke. To su bile te takozvane prve žurke u svemiru koje smo pravili na godišnjicu Gagarinovog odlaska u svemir. Cela fora je bila što, jelte, odrasli smo idući na rejvove, festivale i vreme je da damo svoj doprinos sceni, a sa druge strane nije nam se obavezno dopadalo kako je ekipa koja se bavila organizacijom toga kod nas to radila… tako reći iz pogrešnih razloga – promašili su temu po našoj proceni i onda smo mi prosto hteli da napravimo neku svoju varijaciju toga, da vidimo kako će i naša generacija, a i mlađe da odreaguju na to. Napravili smo ceo koncept tako da imaš audio-vizuelni trip. Imaćeš vi-džeja koji će da ti baci dobar vizelni stimulans projektujući pionire raznih kategorija, koji će da se ukombinuje dobro uz mjuz. Imali smo ideju da to bude tehno, jer je Jurij Gagarin u svemir i stigao tehnološkim putem – that was the whole point. Dve godine smo sigurno furali to, ili tri, te žurke. Katafrakt – to nam je bila prva kreativna organizacija – dva dizajnera sleš slikara, vi-džej i di-džej.
To se sve dešavalo u Pogonu, i onda sledi URA!?
I onda sledi 5 godina samostalnog kao i udruženog rada sa svima koji su voljni da rade, druže se, i podele dobru energiju sa drugima…I onda sledi URA!… URA! je zamišljen kao usklik radosti, a i kao User Required Action gde se traži da se publika involvira, i oglasi da je prisutna.
Publika je prisutna.
Da, bravo. (smeh) U stilu Abramovićke, da, samo ne tako latentno.
A di-džej gosti URA! serijala?
Istaknuti srpski knezovi. Istaknuti srpski knezovi se okupljaju i stavljaju glavu na panj radi vašeg i našeg zadovoljstva. Ideja je da se gradu predstavljaju zanimljivi izvođači iz Srbije, za sada, kao i lokalna publika da se predstavi izvođačima…da se družimo, sprijateljimo, kreativno sarađujemo i vidimo gde nas to odvede. Saradnje sa izdavačima kao što su Tauten, I Am Different, InDeep’n’Dance i organizacijama Funky Business, Profond, i drugima… uskoro ćemo da pravimo neki label night Circles Digital-a.
Prvi gost je bio Sharki, drugi Veljko Jović, a treći će biti…
Ako bi rekao onda bih otkrio jednu veliku tajnu, a ne želim da pokvarim iznenađenje. Trebalo je Mark Myself i Shon da rade sledeći, zamislili smo to kao promociju Profond-a, ali ovo što se namestilo je previše dobro da bismo propustili. Aprilski je gost iznenađenja – URA03, a URA04 će biti Profond B2B.
U ASAP-u si od početka… Koliko puta si puštao na ASAP-u?
Recimo sigurno jednom u Apolu svake godine i za novogodišnji ASAP program. Minimum 2-3 puta godišnje.
Koji gig na ASAP-u ti je bio najbolji?
Sa Mrdakom b2b. Bilo je fantastično naročito zato što Mrdak sebe ne smatra di-džejem. On je isto ortak koji je išao na žurke od najranije adolescencije. Malo se involvirao sa ortacima koji vrte, malo sam ga ja ubacivao u Pogon da radimo zajedno, malo ovde, malo onde i dok si rekao šišarka eto ga u dvorani Apolo. To je bio fantastican momenat pobede za mene, a i za generaciju.
Produkcija mi je nekako bitnija stvar, a di-džejing je momenat gde ja mogu da šoukejsujem neku svoju produkciju, i da naplatim svoje vreme i rad kroz reakciju i energiju publike.
Ima u ovom miksu tvoje muzike?
Ima jedna traka. Zove se “Jouska“. To ime sam odabrao jer je najbliže opisivalo temu trake, od svih sa liste nejasnih tuga koju mi je ortakinja poslala.
Zakazana je za izdanje na jednom perspektivnom domaćem label-u, a više o tome uskoro.
Možeš da uporediš ASAP s nekom organizacijom?
Happy People.
U kom smislu?
U smislu da imamo sličan creedo – dobro zezanje, skupi ekipu, neka ekipa skupi ekipu i da vidimo šta će nam se desiti. U samoj srži to je dosta tribalan pristup, ali tako i treba. Tu imaš kulturalni klub koji sam praviš. Praviš svoju malu scenu, elitu, šta god. U tom smislu smo možda slični – zato me podseća na Happy People.
S kim se najbolje muzički kontaš iz ASAP-a?
Iz ASAP-a? Uf, teško pitanje! Na kraju krajeva zato što svi puštaju fantastičnu muziku, na svoj način. Možda sa Maretom (Dymo). On često ima momenat da kaže ovo bi se tebi dopalo, a on otkida na traku više nego ja. Isto gotivi dosta taj neki progressive upliv u svemu.
Šta misliš o Bizmiss braći – Slobi Jovanoviću i Zee Jovanoviću?
Sve najbolje. Slobu sam već spomenuo večeras zbog De-Light-a i ranih usmerenja u pravcu muzičkog ukusa. Sloba je di-džejosaurus Rex koji pušta muziku od kako ja znam za sebe.
A Zee mi je novija stvar, Zee-ja sam tek kasnije skontao na nekim gigovima u Domu omladine u Pančevu. On mi je uvek nekako bio tvrđi malo od Slobe, što mi se dopalo moram da priznam.
Šta misliš o Bokee-ju?
Bokee je isto jedan od ranih influensa. Kinetic Vibe i ekipa okupljena oko njih. Venus radio koji je tad bio jedan jedini ozbiljan underground radio. Oni su imali ozbiljne emisije, top liste i svašta nešto. Baš su bili ozbiljni i odlični jer su imali iz svih mogućih žanrova elektronske muzike ljude koji će ti izabrati najinteresantnije da preslušaš od aktuelnih izdanja, pravili top liste, mogao si da zoveš i glasaš. Dača iz Kinetika je bio valjda direktor, a Bokee je bio muzički urednik ako me sećanje dobro služi.
Kao Sloba Jovanović na pančevačkom radiju.
Upravo. On je radio kompletnu selekciju muzike. U tom smislu bili su mi dosta rani influence – i pre nego što sam uopšte skontao tu Kinetic Vibe priču žurke i tako dalje, oni su bili jedan od prvih domaćih sastava koje sam počeo da baš pratim. Oni su baš nekako pustili taj prvi progressive talas i gurali ga baš ozbiljno. Imali su tu priču skockanu jako rano. Mamolo, Underground… žurke po gajbama, ostali klubovi. Bili su frekventni, svuda ih je bilo ko se interesovao.
Mišljenje o Domu omladine Pančevo?
Pa mislim svašta lepo i pozitivno o Domu omladine. U srednjoj školi sam u Domu omladine blejao dosta, pored tih nekih ekoloških i izviđačkih sekcija bio sam u jednoj generaciji Ateljea mladih koji je bio jedina škola glume u Južnom Banatu. Lokalni glumci, režiseri, kostimografi, sve lokalno i jeftino, a kida.
Posle toga žurke u Malom klubu Doma omladine, sa ekipom radijske emisije “The Sound of Ibiza“. Doduše, ja tad nisam aktivno puštao muziku, ali sam radio dizajn, skupljao ekipu i pomagao tu priču kako god sam mogao.
U tom smislu si bio pri The Sound of Ibiza?
Da.
Koje mišljenje imaš o Peđi Niškanoviću, vi-džeju koji će nastupati na aprilskom ASAP-u?
Peđu znam dugo. Hrabar odabir pozicije na sceni. Generalno nema vi-džejeva i sve se to svodi na lajt. Nema više vi-džejeva u tom nekom klasičnom smislu. Ali Peđa razvija priču. To mi je kul kod njega, voli da koristi midi i voli da eksperimentiše, to je baš važno.
Gde treba da se sluša tvoj mix za Klubikon?
Gde god žele. Snimio sam baš lagan mix, takoreći radijski, za uživanje i preslušavanje. Preporučujem – kada dođu kući s posla i otvore flašu vina ili piva. Music is the answer! URA!
Foto: Edge
Intervju: Đ.
