IZVEŠTAJ: Dominacija Dance Arene i No Sleep bine na EXITu

Pet dana nespavanja, pet dana partijanja, pet dana rasterećenja od životnih problema. To je za mene bio ovogodišnji EXIT. Svake godine me uhvati neka čudna euforija pred festival, ali ove je počela mnogo ranije – znao sam da će ovih pet noći i jutara na Petrovaradinu biti znatno drugačiji.

NO SLEEP FESTIVAL

Izgled ovogodišnje Dance Arene me je jako zaintrigirao. Želeo sam da iskusim pravi šou koji svake godine na vrhunskom nivou dostavljaju festivali Awakenings, Time Warp i Sonar, te sam upravo to i dobio. Produkcijska ekipa iz Lisabona koja se brine za izgled prethodno pomenutih događaja, Dub Video Connection, ove godine je iskoristila priliku da unapredi vizuelni identitet Arene i predstavi je u novom, do sada najspektakularnijem izdanju. Posebno mi se svideo pogled sa vrha stepenica tokom tročasovnog nastupa Džefa Milsa kada je poznata zelena sova dominirala ekranima.

U prolazu dalje, na No Sleep stejdžu zvuk je bio odličan, kao i vizuelni koncept bine. Snopovi svetlosti koji su izbijali iz očiju velike sove stvarali su mračnu i utvarnu atmosferu, savršenu za težak i intenzivan tehno. Iako prvi dan na “bini bez sna” nije bio posećen u tolikom broju kao ostala četiri dana, ekipe klubova Salon Des Amateurs i 20/44 predstavili su apstraktni sporogoreći zvuk dizeldorfskih selektora Vladimira Ivkovića i Tolouse Low Traxa, nakon kojih je Jane Fitz stala za pult i maestralno uvela prisutne u noć obojenu psihodelijom. Arapski motivi, postepeno ubrzavanje tempa i suptilna igra kiselih baseva za mene su bili jedan od vrhunaca festivala, posebno pri izlasku sunca kada je kontrast mraka iz zvučnika i jutarnjeg svetla dočarao pravi početak proslave pola veka od famoznog Leta Ljubavi 1967.

NEMAČKA TOPLINA PRVOG DANA

Stigli smo na Booka Shade. Kao i po običaju, setlista se naročito nije promenila u odnosu na prethodna dva slušanja (Love Inc, Body Language i slično), kao ni bol u donjim ekstremitetima koji osetim svaki put kada Arno digne palicu i “izuzetno srdačno” na engleskom kaže “Dobro veče Srbijo”, te izgovori engleski pandan domaćeg “IIIIDEEEMOOO”. To je automatski bio znak da se prešaltam na NSNS.

“Pola dete, pola devedesete”, Denis Sulta svojim pozitivnim house zvukom kod stare klaberske garde probudio je nostalgiju za zlatnim danima rejvova sa kraja prošlog stoleća, te dopreo do najmlađih posetilaca koji nikada nisu imali prilike da čuju takav set na našim prostorima – Poulvertum 2.0 (Scot Project Remix) definitivno će ostati jedan od vrhunaca večeri po kome će se pamtiti veče Sub Cluba na NSNSu.

Morao sam da se vratim na Arenu i čujem Paula Kalbrennera, te konačno iskusim “Sky and Sand” sa još 25.000 ljudi, kao i muziku sa njegovog poslednjeg albuma od kojih je “Feed Your Head” u obradi poznatog nemca ostavila možda najjači utisak. Nisam naročiti ljubitelj producenata koji unapred spremaju ceo set u Abletonu, ali jesam vrhunski čistog Recondite zvuka. Za razliku od ostatka izvođača na Dance Areni, ovog puta mi nisu bili potrebni čepići za uši – čist, uglačan i perfektno isproduciran zvuk prebacio me je u kompletan mod opuštanja. Set je započeo svojim najnovijim izdanjem sa poslednje Afterlife kompilacije, “Hundred 1” i uveo publiku u celokupnu priču, da bi kao i prošle godine u Beogradu dobio najviše ovacija za jednu od modernih rejverskih himni “Osa”.

HOUSE ALL-STARS DRUGOG DANA

Stižemo na Black Coffee set. Na Areni je prvi put za vreme 18. EXITa bilo više devojaka nego tipova, što je kompletno razumno, jer nežniji pol više voli da igra uz zavodjenje melodije nego da pumpa uz tvrd tehno (kada sledeći put odete na neku tehno žurku pogledajte malo oko sebe i uverićete se da je 80 posto publike pretežno muške populacije). Najveću prašinu digao je hit “Ain’t No Sunshine”, dok je ostatak seta spiritualnog maga iz Afrike zvučao jednako dobro uz “Show me Love” i “Is this Love” Boba Marlija. Solomun i Dixon su se nadovezali na dobar vajb i spremili publiku za Jamie Jonesa, o čijem sam miksu ceo dan slušao od prijateljice koja nije mogla da sakrije dobro raspoloženje nakon seta vođe novog talasa house zvuka.

Charlotte de Witte dobro je prodrmala prisutne na No Sleep Novi Sad bini, te ubrizgala dobru dozu energije u masu trakama “Vapour” (Slam) i “Kawasaki” (2000 and One). Minimalizam osnažen moćnim, atmosferičnim, esid tehnom obogaćen semplovima vokala koji prodiru duboko u ljudsku psihu bili su pun pogodak za sve koji su imal prilike da iskuse draži zavodljive belgijanke. Usled velikog umora morao sam da propustim većinu seta koji je spremio Dax J, ali kada je pustio jednu od mojih omiljenih old school traka DJ Rush “Get On Up” (Chris Liebing Remix), znao sam da bitaža neće padati ispod 140, te je ceo nastup imao svojstveni retro osećaj. Srbi mnogo vole brzi retro tehno, pa nam je ovo bukvalno leglo “k’o budali šamar” (iako se može reći kao “kec na desetku”, #NSNS vrlo dobro zna zašto i kakvo je šamaranje padalo u 7 ujutru).

HOUSE I EDM EKSPLOZIJA TREĆEG DANA

Duke Dumont je odradio vrhunski set. “Ocean Drive” i “I Got U” su me oduševili, ali sam usled ogromne gužve iskulirao većinu žurke (najjači dan festivala sa 52.000 posetilaca, od kojih je većina bila na Areni).

#NSNS je takođe bio pun. Monosaccharide je ošurio prisutne svojim proper banging techno nastupom uživo i neobjavljenom produkcijom, nakon kojih je usledila opasna nojzerska faca. Ne znam šta je prolazilo kroz glavu Vatican Shadow-a, ali mi se svideo nastup – lik je konstantno nazdravljao sa publikom i doprinosio izuzetno pozitivnom vajbu koji mi se činio kao kompletan kontrast u odnosu na mračni tehno rastrzan distorzijom. Pred kraj seta, statični snopovi svetlosti osvetljavali su binu namrgođene sove i privukli brdo komaraca. Iako sam znao da ću to veče biti izujedan za medalju, nisam mogao da skinem pogled sa bine – ogroman roj malih smarača skupio se oko izvora svetlosti, te napravio takav vizuelni trip koji jedino mogu opisati kao međusobnu interakciju desetine hiljada belih krvih zrnaca posmatranih pod mikroskopom.

bbbbbbBBBBBBJARKI! Definitvno najbolje usklađena vizuelizacija na #NSNS, koju su na bini u stopu pratilii izuzetno mršavi i visoki tipovi obučeni u belo od glave do pete, nasumično deleći kornete šećerne vune pojedincima u publici. Penetrativna distorzija, tripozni bleepovi i intenzivno pesničenje koje se u jednom trenutku pretvorilo u 150 BPM hardkor tehno dominirali su binom be sna. Ne kapiram zašto Bjarki nosi zimsku kapu na preko 25 stepeni, ali kapiram da ima neke veze sa topljenjem uma koje je uspešno preneo publici. Sve u svemu, Bjarki je kreirao jedan od najinteresantnijih nastupa uživo na EXITu. bbbbbBBRAVO!

U jednom trenutku je nastala tolika gužva u desnom krilu Petrovaradina, da sam poželeo da istražim ostatak festivala. Završili smo na Fusion bini i odslušali Sve Barabe čiji je nastup bio vrhunski. Masa koja u sinhronicitetu mrda rukama, prvi jutarnji zraci ispraćeni dobrim zezanjem i Nigrutinovo prozivanje prisutnih pripadnika reda i mira obeležilo je komično nedeljno jutro za mene.

TECHNO ALL-STARS I PORODIČNA CONCRETE ZAVRŠNICA

Usled nepredviđenih okolnosti, morao sam da menjam smeštaj. Nisam stigao na početak titanske tehno večeri na Areni, ali sam uspeo da poslušam i vidim nastup Fabrizia Rata tokom prenosa uživo na EXIT YouTube stranici. Štaviše, drago mi je što sam ostao u smeštaju tokom festivala, inače ne bih imao priliku da izbliza pogledam nastup francuskog maestra. Kako je to izgledalo? Dok desnom rukom neprekidno svira po analognoj klavijaturi u mehaničkom ritmu i stvara deonice koje podsećaju na Millsov “Bells”, dok levom rukom stvara ritmičku podlogu i upravlja parametrima koji definišu melodiju. Fascinantno!

Usled nesrećnog porodičnog slučaja, Rødhåd je bio primoran da otkaže sve svoje nastupe, pa i set na Dance Areni. Umesto njega nastupila su dvojica etabliranih tehno glava iz Pariza Antigone i Francois X, koji su publiku držali na nogama do ranih jutarnjih časova i sa pojavom prvih zrakova sunca završili svoj nastup, te požurili da se pridruže ceremoniji zatvaranja No Sleep Novi Sad bine.

Poslednje večeri, ekipa kluba Concrete stvorila je izuzetno prijatnu atmosferu koju smatram najpozitivnijom na NSNS. Sweely, Leo Pol, Ben Vedren i Voiski napravili su toplu podlogu za završno veče, dok su tačku na 18. izdanje festivala stavili Antigone, Francois X, Dr. Rubinstein i Tijana T četvorostrukim back2back setom za pamćenje.