Bažalac & Račić su jedan od najinteresantnijih dua na srpskoj sceni. Svojim šaljivim prisustvom na socijalnim mrežama i setovima koji publiku uvek vraćaju na podijum ispred njih, uspeli su da izgrade ime za sebe za kratko vreme. Nastupima u beogradskim klubovima Gadost i Ladovina za godinu dana okupili su grupu pratioca koja svakodnevno raste, da bi svoj rapidni uspeh potvrdili nastupom sa Jeremy Olander-om i Guy J-om u klubu Drugstore.
Pobliže upoznajte Bažalca i Račića kroz intervju, te saznajte nešto više o njima i o njihovom pogledu na srpsku rejv i klabing scenu, kao i o njihovom muzičkom ukusu, jer u novoj epizodi Klubikon Podcasta predstavljaju svoj kolaž dubokih, melodičnih i hipnotišućih zvukova koji prerastaju u energične techno ekstaze.
Koja se priča krije iza miksa za Klubikon Podcast?
Krije se naša tehno strana koju svakodnevno razvijamo i obogaćujemo. Nadamo se da će pobrati pozitivne reakcije i da će u tih sat vremena ljudi uživati
Kako je počela priča o Bažalcu i Račiću?
Nas dvojica smo stari poznanici iz Kraljeva već desetak godina, ali smo počeli aktivno da se družimo tek krajem 2013. godine. Počeli smo da izlazimo po Beogradu i obilazimo klubove i žurke. Početkom 2016. godine Stefan je došao na ideju da se zajedno bavimo di-džejingom. Kako sam se ja još od srednje škole zanimao time i već sam poznavao neke osnove, pokazao sam Stefanu najbitnije stvari na nekoj staroj, oronuloj Numark kontroli. Malo pre LoveFest-a me je kontaktirao brat sa ponudom da radimo u kafiću u Vrnjačkoj Banji preko dana i organizujemo dnevne žurke za vreme trajanja festivala. Tu nas je primetio menadžer splava Dobrila koji nas je pozvao da svakog četvrtka organizujemo žurke na splavu. Nekako se reč proširila i imali smo zaista sjajnu atmosferu svake večeri, pa smo na završetku leta odlučili da nastavimo u klubu Dobrila na Dorćolu. Ipak, zbog tehničkih razloga nismo mogli da organizujemo više od dve žurke i to je bilo to. Ali, onda nas je vlasnik nekadašnje Ladovine (shoutout za Nemanju Popovića) kontaktirao sa ponudom da svake nedelje radimo tu. Tu smo utvrdili zanat da bi na prvoj Bogijadi dobili šansu da radimo u klubu Gadost. Žurka je prošla fenomenalno i Nexie, tadašnji menadžer kluba, predložio je da ostanemo svakog meseca kao rezidenti Bogijade. Ostalo je istorija. 🙂
Kako se podnosite privatno?
Bažalac: Malo se podnosimo, malo ne. Imamo grupni chat sa nekoliko prijatelja i kolega koji nam služi kao vaspitno-obrazovna grupa za Stefana i pravimo ga podnošljivim za javnost.
Kako su izgledali vaši prvi rejvovi?
Bažalac: Moja prva velika žurka, nazvaćemo je rejv, bila je 2011. u Belexpo Centru – Eric Prydz. I dalje najbolja žurka na kojoj sam bio, delom i zato što je bila prva. Erik me je i uveo u svet elektronske muzike i ta ljubav i dalje traje.
Račić: Mislim da sam 2007. ili 2008. prvi put otišao na veću žurku u Kraljevu i slušao Viktoriu Rebeku iz Slovenije.
Kako vam se čini trenutna situacija u srpskom klabingu?
Smrt klubu, sloboda hangaru. Velike žurke na koje dolaze hiljade ljudi su dale skoro fatalan udarac klabing kulturi. Klabinga zapravo skoro i da nema. Kada svakog vikenda postoji neka ogromna žurka sa inostranim di-džejem, ljudi jednostavno ne žele da izlaze u klubove i slušaju domaće di-džejeve. To je takođe mišljenje većine naših kolega, a i klabera. Svi ovo znaju, ali se situacija ne menja. To je veliki biznis koji donosi dosta novca i normalno je da ljudi to žele da iskoriste. Ali, loša strana je ta, da se kola lome na klubovima. Ipak, uvereni smo da će stvari krenuti na bolje sledeće godine, jer će se ljudi prosto zasititi. Nije za džabe rečeno da je sredina zlatna.
Razmišljate li o produkciji?
Da, napravili smo ceo jedan kick! 🙂 Šalu na stranu, naravno da razmišljamo, prvenstveno što želimo da se i na taj način izrazimo i stvaramo. Takođe, bez produkcije je skoro nemoguće napraviti neki ozbiljni napredak na duže staze. Ali ne žurimo nigde, biće vremena za produkciju sledeće godine.
Šta vam se čini neophodno za dobru žurku?
Za dobru žurku je pre svega NEOPHODNO kvalitetno ozvučenje. Svi koji se bave organizacijom žurki znaju da ništa publici ne znači dobar di-džej ako publika ne čuje muziku na pravi način. Naravno, potreban je dobar animator koji obraća pažnju na publiku, prati njihove pokrete, izraze lica, energiju na podijumu i stara se za dobar provod. Di-džej je pre svega zabavljač publike i to je njegov je posao. Totalno je nebitno na kojoj opremi radi, šta je obukao, kako izgleda, da li zna da vrti na pločama ili ne – egoistima nije mesto za di-džej pultom.
The Romans su za XLR8R izjavili da kapitalizam svodi plesnu muziku na kontradiktornost jedne subkulture. Žurke koje bi trebale da budu za sve postaju sve skuplje i time ostaju dostupne samo malom broju ljudi. VIP kultura deli ljude na mestu gde bi svi trebali da budu jednaki. Koji je vaš komentar na ovo?
Sa jedne strane imamo sjajnu liberalističku ideju da je elektronska muzika sve više društveno prihvatljivija, a sa druge strane imamo velike kapitalističke kompanije koje žele da ostvare što veći profit na uštrb klabera i cele klabing zajednice dizanjem cena. Slažemo se sa The Romans u tome da je imidž žurke, brenda i di-džeja, kao i broj lajkova nažalost postao važniji od same muzika, koja je esencija svega.
