MKDSL (Mama Kaže Da Sam Lep) jedan je od najoriginalnijih, najmaštovitijih i najduhovitijih kompozitora elektroničke glazbe s ovih prostora. Njegov je projekt gotovo punoljetan – zabava će biti maratonska, kako i doliči 17-godišnjaku. Program je već krenuo s glazbenom radionicom, a od 19 do 22h imat ćete priliku pogledati projekcije spotova i filmova. Zatim slijedi nastup njegovog benda imenom Čorbika, za vrijeme kojeg će se dijeliti i čorba! Nakon toga, kormilo preuzima sam MKDSL, sa svojom suludom kombinacijom DJ seta i live-acta. Od 5 ujutro, njegov će nastup prijeći u techno after. Nama je snimio podcast u kojem demonstrira kako se to radi uživo – kliknite play, pa se u nastavku pobliže upoznajte s njime!
Kako si se opredijelio za zvuk struje? Kojih su prvih elektroničkih kompozicija sjećaš da si čuo kao dijete?
Prva ozbiljna elektronika sa kojom sam došao u kontakt je Aphex Twin – On. Pre toga je tu bio KLF, Snap!, Technotronic, Rambo Amadeus. Još uvek nisam otkrio razlog, ali kad pogledam kroz istorijat slušanja muzike uvek sam bio naklonjen zvuku sintisajzera i uvek sam ih birao pre gitare.
Nedavno si napravio dadaističku dječju kolaž-emisiju “Poletarac”, nalik na programe iz 80-tih, kad se takav sadržaj mogau čuti na radio-valovima i na televiziji. Odakle je došla ideja i kako si nagovorio klince da surađuju s tobom?
Ideja je došla iz igre. Džemovali smo gajbi i tu se našla moja omiljena knjiga iz detinjstva “Poletarac”. Đuka je krenuo da čita tekst, zapravo da ga peva uz beat koji sam pravio. Pošto mi se rezultat mnogo svideo nastavio sam da crpim inspiraciju i materijal od Duška Radovića i kompanije (Poletarac). U stvari, samo je jedno dete učestvovalo u stvaranju konkretno na pesmi “Jedan dan moga oca”. Možda vam se učinilo da je dete moja drugarica Jana koja glumi malog Mišu što dosta govori o tome kako je to maestralno izvela. U saradnji koju sam imao sa decom mimo toga, to je uvek prolazilo lako, nije bilo nikakvog nagovaranja.
Kad bi mogao napraviti crtanu / animiranu verziju emisije kao što je “Jesen”, kako bi izgledala?
“Jedan dan moga oca” je jedan od prozora u taj svet. Bio bi šaljiv, ozbiljan i rađen uz puno ljubavi!
Tvoja glazba nije namijenjena samo djeci, veći i odraslima, ali uvijek nosi taj zajebantski duh i radost. Koja ti je inspiracija za toliku pozitivu? Da li ponekad skladaš ili slušaš i “ozbiljnu”glazbu?
Inspiriše me to što volim to što radim i u tome uvek uživam. Vrlo sam šaljiv po prirodi, na ćaleta. Od ozbiljne muzike uvek se rado vraćam Philip Glass-u i najdražoj mi Laurie Anderson, a u isto vreme mislim da i Richard James i Matthew Herbert su veoma ozbiljni konpozitori, takođe su mi jedni od omiljenih. Od mojih ozbiljnih projekata tu su Prvi Tejkovi (Ivan Jevtić i ja), koji su mogu uvek čuti u zgradi Geozavoda u Beogradu, kao soundtrack prezentacije Belgrade Waterfront.
Više si puta naglasio d ati je Aphex Twin jedan od ključnih glazbenih uzora. Iz tvojeg gledišta, po čemu se njegov pristup razlikuje od pristupa koji imaju ostali glazbenici? Koje karakteristike dijeliš s njime u pristupu glazbi?
Elektroničku muziku sam najviše zavoleo zbog zvukova koje nikad pre toga nisam čuo. Svaka pesma je tada i za mladog mene imala svoj karakterističan, potpuno novi zvuk. Kod njega nije u pitanju samo dizajn zvuka, već i harmonija. On se nikad nije čvrsto držao zapadnjačkih muzičkih skala, već je i note koristio kako je njemu odgovaralo. Gde to tačno piše da oktava mora sadržati 12 polutonova? Ako to negde i nađete preporučujem vam da prihvatite tu informaciju kao nebitnu. Postoji čitam svemir zvuka koji nije temperovan.
Prije dvije godine si se fokusirao na produkciju i live-actove, ali si prije toga imao poprilično dugu DJ karijeru. Žanrovski, kakve si sve setove puštao, a kakvima danas voliš prisustvovati? Ako izuzmemo čistu tehniku, što po tebi čini kvalitetnog DJ-a? Koje su zamke u koje mogu upasti početnici u tom zanatu?
Jednom prilikom sam (u paviljonu Cvijete Zuzorić) miksovao italo disco i dubstep. Jedna pesma italo, pa jedna dubstep. To je jedan od najgorih setova koje sam imao i verujem najgorih muzičkih iskustava ljudi koji su se tu nesrećom tu zadesili, ali sam takav koncept zamislio i želeo da istrajem. Žanrovi su razni: techno, minimal, electro, house, booty house, ghetto techno, old school trance (pre Goa), dubstep, italo disco, disco, electro surf, ambient, deep house, detroit, šlagertronika, glitch hop, ’80s, ’90s, electro swing, nu rave, nu disco, disco noir, dub. Jedni od poslednjih koji su na mene ostavili utisak su set Vladimira Ivkovića i dj Sex, zanimljivo oba na 20/44, a u potpuno suprotnim sferama muzike i ozbiljnosti. Kvalitetnog DJ-a čini muzika, njegova reakcija na istu i flow. Intro set je ispit na kojima mnogi padnu jer ga shvate kao pooligon za dokazivanje. On definiše tok u kome će se žurka kretati. Neko ko radi intro je podrška i zagrevanje za glavni obrok, a svakako sastavni deo iskustva. Treba pokazati poštovanje i kolegijalnost.
MKDSL je kao projekt počeo s produkcijom. Prije 17 godina, na kakvoj si opremi radio, kakvu si glazbu skladao i kakva je bila scena koja te okruživala? Kako je zatim tekao razvoj kroz godine?
PC, 386, Fast Tracker 2 i par malih jeftinih, belih kompjuterskih zvučnika. Jedan sam držao u rupi od stola da bih pojačao bass. Hm, da l imam ja to negde? Ako uspem da nađem, poslaću naknadno. Scena: Linear Draft (Borko, Raša, Istok) – kultni beogradski elektronski sastav, pioniri te scene, kao i Le-Piaf (Vlada), vrsan DJ, zaljubljenik u i kolekcionar elektronske muzike, istovremeno i prvi komšija. Linear Draft su mi bili heroji i kod Raše sam ugledao FT2. Bila je to ljubav na prvi pogled. Zahvaljujući njima sam ušao u elektroniku, uvek je to lakše sa dobrim mentorima. Kozmik (Boža, Gordan, Vlada) potom i TTP (Marko, Dejan) kao dalji muzički kustosi, to su žurke i osobe koje su oformile moj ukus u klupskoj muzici. The Prodigy u Pioniru kao prvi koncert, Scan X, Laurent Garnier i Aurora Borealis u hangarima kao prvi party (’95). industrija, Akademija, Omen, Kolos, Exile, Fest, Saloon, Zvezda, Andergraund, Bassment, Plastic, žurke, žurke.
Čini se da si prilično spretan s glazbenim strojevima, prije koju godinu si imao i video-demonstraciju za Korg. Postoji li neki komad opreme koji ti je posebno drag (sampler, synth, ritam mašina…) i zašto? Misliš li da se u današnje vrijeme kvalitetna elektronička glazba može stvarati i bez hardvera?
Ima ih mnogo dragih, od onih koje posedujem izdvojio bih sve, jer svaka ima svoju ulogu. Pa, i kompjuter je hardver.
Na koji način distribuiraš svoja izdanja? Iznesi predviđanje kako će se u budućnosti mijenjati glazbeno tržište i glazbena umjetnost!
Preko youtube-a, soundcloud-a i facebook-a. Predviđa mi se pad DJ scene i rast nove “bend” scene, elektronske i poluelektronske. Pojavilo se u poslednje vreme mnogo simpatičnih sprava, počev od iPad-a (za koji mislim da je instrument stoleća), preko mnogo malih, jeftinih i dobrih sintova i ritam mašina (Korg Volca serija, Roland Aira su samo neki od primera). Tehnologija je umnogome smanjila ulog koji je bio potreban da se neko muzički izrazi. Postoji software i hardware koji vam omogućavaju da ne grešite! Ili, da grešite manje, ukoliko želite malo “ljudskog” faktora. U saradnji je ključ! Kada se skupi dvoje, troje, četvoro ili čak više ljudi i krenu da zajedno stvaraju, uživo, moći će tu baš svašta da se desi. Šta li će da sa time rade klinci koji su se u to rodili? Živimo u sjajna vremena!
Osim što sviraš, organiziraš i radionice, gdje podučavaš nove generacije tajnama ovog zanata, pa će se jedna odviti čak i na samoj proslavi obljetnice tvog projekta. Možeš li ukratko predstaviti koncept koji imaš? Sigurno nije lako prenijeti znanje u ograničenom terminu. Osim toga, možeš li se pohvaliti da si pronašao i usmjerio neke nove talente?
Koncept je “Elektronska plesna muzika, to mogu i ja!” Namestio sam sprave tako da nema pogrešnih poteza i svi će odmah zvučati dobro, čak i bez prethodnog iskustva. Nemanja Vanović je bio moj učenik na ranijoj DJ radionici. Sada odlično radi to što voli.
Nije bilo teško zamijetiti da je ti je uz glazbu ljubav i gastronomija. Je li ti jelovnik jednako živopisan kao i glazbeni ukus? Koje poveznice bi mogao naći između te dvije strasti?
U nekim slučajevima je dosta življi. Otišao sam na Tajland prošle zime da bih jeo supe i čorbe. Volim eksperimentisati i to je ono što ih spaja. I jedno i drugo volim da radim za druge, da još neko uživa.
Opiši svoje glumačko iskustvo! Na koji te način odražavaju uloge koje uzimaš?
Nisam došao do tog nivoa da mogu da pričam o dubini mojih uloga. Doduše, sasvim slučajno sam se našao u filmu “Sektor“ pored velikana kao što su Žika Todorović, Bojan Dimitrijević i Nada Šargin. Npr. “Čuperak“ je snimljen kao test opreme. Tek smo kupili novu i snimili film smišljajući scenario “on the fly”. To je vreme pre DSLR kamera i morali smo da kupimo adapter koji je davao DOF ručnoj kameri. Ako ne razumete ovo, razumite nas.
Prema reakcijama, čini se da si publiku u dubrovačkim Lazaretima, kao i na masovnoj zabavi za Novu godinu u Blaznavcu, poprilično oduševio. S druge strane, na današnjoj se sceni često cijeni pristup koji je sasvim suprotan tvojem, traži se poštivanje pravila, žanrova i kalupa, jer je tada lova najsigurnija. Kako si uspio izbjeći ovu formulu? Uspijevaš li uopće okrenuti koju paru s glazbom? Zapravo, čime se još baviš u životu?
Dugogodišnjom upornošću i verom u sebe. Gruba je vožnja, but, man, what a ride! Uspem, to mi je osnovni i jedini izvor prihoda. Nije bilo lagodno prethodnih par godina, pogotovo sa odlaskom iz DJinga, nije pomoglo ni to što sam bio loš sa live nastupima Ipak je partygoeru manje bitna tehnička strana stvari, on je tu partijati. Zapravo sam shvatio da ne treba bežati od mog nasleđa DJa, te sam napravio hibridni spoj. Pored toga bacam frizbi, vozim bajs i volim Jelenicu i Koleta.
Na proslavi nastupa i Čorbika – o čemu se zapravo radi? Je li dijeljenje čorbe na nastupima koncept koji se uvijek može očekivati ili samo u posebnim prigodama? O kakvoj se čorbi radi?
Chorbika je novi bend koji čine moja devojka za dj pultom, drugarica za mikrofonom i ja na ipad-u. To ćete tek imati prilike da čujete. Čorba je otelotvorenje najvećih košmara vaših mama i baka da će neko da vam sipa drogu u piće, hahahahaha, šalim se Čorba je sastavni deo nastupa Chorbike, a i lepa podloga za izdržati 17 sati žurke. Goste KPTM-a očekuju dve osnove čorbi, pečurke i povrće koje ćemo malo razraditi.
Kojim si se algoritmom vodio dok si određivao cijenu za subotnji nastup? Je li to bilo odoka ili su na djelu razrađeni principi?
Mešavina ta dva. Klubu je u interesu da gost tu provede što više vremena kako bi što više para ostavili. Postoje razni načini na koji se klubovi tome obraćaju, čuo sam za neki u kome ti naplate izlaz ukoliko nisi dovoljno pio. Šema za naplatu je sledeća:
Ulaz do 00h besplatan: uključuje radionice, projekcije, čorbu i piće dobrodošlice.
00-01h:200 rsd
01-02h:300 rsd
02-03h:400 rsd
03-06h:500 rsd: tad dolaze šmekeri!
06-07h:400 rsd
07-08h:300 rsd
08-09h:200 rsd
09-10h: besplatno
Za after si najavio – samo techno. Kakav će to set biti – stara škola, nova čekićanja ili neka kombinacija?
I dalje pokušavaš klasifikaciju, biću samo techno. To je najbolja glazba!
Koji su planovi za idućih 17 godina? Planiraš li se više fokusirati na klupske zabave ili na dječji program? Kamera te voli – možemo li očekivati i neku tv-emisiju? Kratkoročno gledano, hoće li biti skorih nastupa ili izdanja?
Da plešem, jedem beli luk i pravim muziku, a nadam se i decu. Na sledeća pitanja odgovor je ne znam. Pričam samo o sigurnim stvarima, da ne bude posle “rek’o Marko”. Biće. Dogovaram rezidenturu u Blaznavcu. Verujem da će uskoro biti i novih spotova. Nastavljam istraživanja o molekulu plesa.
