Premda njezin stil mnogi karakteriziraju kao dub techno, tu se može naći raznovrsnih utjecaja, pa opet, Kristina Lalić gradi svoj prepoznatljivi stil, koji je ujedno i razlog zbog kojeg se publika sve više interesira za njene setove, ali i trake koje producira. Oduvijek se bavila glazbom, čak i baletom, a njezina ljubav prema suvremenim elektroničkim medijima se ogleda i u njenom službenom televizijskom zanimanju.
Ovaj petak, 25.3., Kristina po prvi put gostuje u Sarajevu, u organizaciji naših starih znanaca s etikete Submarine Vibes, te projekta VERI GUD NAJS, čija je težnja podići, rafinirati i afirmirati klupske aspekte noćnog života u sarajevu. Ovaj su put izvanredno odabrali headlinericu, a u nastavku imate priliku i saznati zašto!
Koje se sve struje techna mogu naći u tvojim setovima – imaš li nekih zadanih granica, kojih se držiš? Slušaš li drugačiju glazbu u slobodno vrijeme, kad se opuštaš?
U setovima mogu da se čuju varijacije detroit, berlin, groovy i industrial techna… Zavisi od večeri gde pustam, mesta – ukoliko i postoje granice, one se pomeraju i dolazi do flerta sa ostalim žanrovima kao što su deep i tech house. Naravno, slušam dosta razne žanrovske muzike: rock, pop, jazz, blues, klasika, a u poslednje vreme dosta starog rap-a i hip hop-a, takođe volim da budem u toku sa onim i što je trenutno aktuelno.
Svaka vrsta glazbe ima svoju mitologiju, karakterističnu atmosferu, ali i životni stil koji ju prati. Na koji si način doživljavala techno (i auru koja ga okružuje) kad si se prvi put susrela s njime? Kako se tvoja vizija razvijala kroz godine i gdje se nalazi danas?
Sa technom sam se prvi put susrela 90-tih i zavolela ga od prvog slušanja. Krivac za ljubav i želju koju imam prema ovom poslu. Tada sam bila mlađa, ali ta specifična energija, koju je tada techno nosio sa sobom, ostala je i dan-danas ista, iako je poprimio malo drugačiji oblik, menjajući se kroz godine, kao i sve ostalo što se menja.
Dok si za pultom, koliko razmišljaš o selekciji i potezima koje moraš odigrati da bi set bio idealan – koliki udio ima racionalnost, a koliki intuicija? S druge strane, kako rješavaš situaciju kad ti se učini da si pustila krivu stvar u krivom trenu – ako ti se takve situacije uopće događaju?
I racionalnog i intuitivnog postoji za vreme seta, mogu ti reći da uvek – koliko god da bude dobro veče i vidim da je publika zadovoljna – reći ću “može to bolje”, nikad zadovoljna. 🙂 Što se tiče razmišljanja o selekciji traka, obično već dok ide jedna znam koju bih dalje, koje dve ili tri puštam posle, desi se čak i da se u poslednjem trenutku predomislim oko selekcije trake i pustim traku koja bi legla bolje na set, jer je interesantnija za taj trenutak.
Uh, jedino što se desilo možda dva-tri puta jeste da su mi se diskovi u kejsu pomešali, nisu vraćeni na pravo mesto i naravno, u trenutku nepažnje, puštene su trake koje apsolutno nemaju veze sa onom koju sam htela da pustim, niti sa onim što bi trebalo da ide nakon prethodne, a vreme teče i nema vremena da tražiš sledeću, brzinski rewind u glavi i po kejsu tražim taj disk gde je baš ta traka koja bi pokrila tu grešku, i taj down u setu, baš kad nije trebao da se desi, naravno da sam čekirala da li je to taj disk koji sam htela. 🙂
Opiši idealnu atmosferu u prostoru u kojem vrtiš! Preferiraš li otvorene ili zatvorene prostore? Kakva estetika pruža najbolju atmosferu za tvoj zvuk?
Iskreno, preferiram zatvorene prostore, mada i otvoreni prostori nose svoju neku energiju za sobom, ali kad je publika ispred vas i vidiš ih da plešu, uživaju u muzici i nasmejani su, to više apsolutno nije važno. Dobar sound system je najbolji zvuk.
Gdje sve biraš trake za setove? Danas je prilično teško rovariti kroz more prosječnih izdanja – imaš li neki savjet za istraživanje?
Svuda… Dosta provodim vremena na juno, deck.de, deejay.de, SoundCloudu i mnogim drugim muzičkim sajtovima… To je baš svakodnevni posao, za koji treba izdvojiti vremena koliko god se može, ne postoje prečice.
Produkcija ti ima ima tvrd beat, dok je atmosfera zakopana duboko i tamnih je boja. Kako izgledaju područa mašte u kojima se nalaze izvori tvog nadahnuća?
Mašta mi je on the dark side, hahha. Šalim se, ne znam, možda su atmosfere tamnih boja, ali mašta je beskonačan izvor ideja i te ideje treba pretopiti u delo… Za izvor neke ideje mogu biti razni pokretači -ljudi, sunce, kiša, sneg, žurka na koju ste otišli…
Navedi omiljene alate za izradu traka! Postoji li neki komad hardvera ili softvera koji smatraš nezaobilaznim za formiranje autorskog pečta?
Koristim dosta vst-ova od Native Instruments-a, takođe tu je Minimoog od Arturie koji dosta koristim, uz ostale njihove produkte, a od ostalog uglavnom sve iz Logic-a. Sami radite i uvek ste u potrazi za novim razvojem svoje produkcije i zvuka koji formira neki vaš pečat i isprobavate razne varijacije – što softvera, što hardwera i na kraju koristite ono sto vam najviše leži. Ono što je isto bitno jeste da ne budete copy/paste, da vam trake ne zvuče isto kao i mnoge druge, odradite vašu ideju onakvu kakva jeste, odradite je na svoj način i tu ćete ostaviti najviše autorskog pečata.
Osim što trake radiš sama, imala si i nekoliko kolaboracija, remiksiraš… Opiši na koji načn doživljavaš to stapanje ideja u elektroničoj glazbi!
Remiksima prilazim drugačije, radim na njima i predstavljam moju neku ideju, a da ne odskočim baš previše od originala, dok su kolaboracije drugačije, pogotovu ako niste baš u istim sferama žanra. Recimo, neko je u hard technu, a vi ste u Detroit/Berlin varijanti, a koji se baš razlikuju, morate priznati, i to ume da bude poprilično nezgodno i kolaboracije na kojima radite mogu da potraju danima, a možda i mesecima, dok ne nađete balans i taj zvuk kojem oboje težite i oboma odgovara. Ali, iz tog rada može nastati mnogo dobrih i zanimljivih ideja za buduće projekte.
Ako izuzmemo samu glazbu, koji drugi tipovi sadržaja i iskustava općenito utječu na tvoje stvaralaštvo? Može li se klupska glazba, u svojim rafiniranijim oblicima, smatrati oblikom suvremene umjetnosti?
Mislim da je sam zivot i okruženje ono što utiče na stvaralaštvo. Naravno, klupska iliti elektronička muzika i jeste savremena umetnost, odavno, samo što su ljudi tek sad počeli da je prihvataju i priznaju kao umetnost.
Na koji način balansiraš između službenog radnog mjesta i DJ karijere? Koje tvoje osobine povezuju te aktivnosti?
Ponekad je zaista teško naći balans između “službenog” posla i DJ/producentskog, pogotovu jer nisu slični uopšte. Televizijski posao je sjajan, nije monoton, mada zna i da bude, kao što zna da bude i stresan, ima dosta terenskog rada, ali u današnje vreme kod nas apsolutno i da nema nikakvog poslovnog izazova što se projekata tiče jer se sve igra na sigurno.
Koliko god volela “službeni” posao kojim se bavim, dešava se da se osetim vezano i sprečeno u svojoj kreativnosti i želji za radom na muzici, iz čega proizilazi dosta neprespavanih dana i noći, kad se ustaje rano ujutru da se odradi neka traka, ideja, pa popodne na posao, ali zna da prođe i dosta dana, pa čak i nedelja, kad nemam vremena uopšte za muziku, iz čega nastaje dosta nedovršenih projekata.
Dešava se da na poslu budem užasno nervozna, pogotovu kad imam neku ideju koju želim da odradim ili bi radije radila na traci koju sam započela, završavala ili miksala, još ako je neko neprofesionalan na poslu, jedna od stvari koje mrzim, tu nastaje veliki prasak.
Obzirom na to da si prilično u akciji, što si sve isplanirala za ovu godinu? Ima li nekih izdanja i nastupa kojima se posebno raduješ?
Plan je da se više posvetim originalnim trakama, naravno, provući će se i koji remiks, već su dva u planu, rade se, takođe i po koja kolaboracija… Iskreno, radujem se svakom nastupu!
Kako se dogodila suradnja sa Submarine Vibes – gdje ste prepoznali zajedniče točke? Kakve ćeš trake spremiti za set u Sarajevu?
Do saradnje je došlo tako što me je Jelly For The Babies pitao za remiks, preslušala sam original i odradila remiks koji je izašao za Submarine Vibes, nakon nekoliko meseci od izdanja upoznala sam deo ekipe u Novom Pazaru na Revolove festivalu prošle godine. Jedna od zajedničkih tački mislim i da je to što poštujemo i podržavamo rad jedni drugima.
Za set u Sarajevu možete očekivati kombinaciju najboljih stvari, malo iz proslošti, sadašnjosti a biće tu naravno i noviteta. Dođite na žurku i pridružite mi se u vožnji!
I još – hoćeš li uhvatiti vremena i za šetnju gradom, možda se i upustiti u gurmanske avanture po kojima je poznat?
Naravno, Sarajevo je divan grad, imala sam prilike da prošetam njime, ali ću to ponovo učiniti i iskoristiti vreme da popijem kafu.
Da rekapituliramo: party će se odviti u petak 25.3. u sarajevskom klubu Kuća, a uz Kristinu vrte DJ Keon, Elle.M i misteriozni Not So Special Guest. Cijena ulaznice je 10KM, ali uključuje konzumaciju pića (pretpostavljamo jednog, jer teško da bi inače opstali), što je svakako lijepa gesta!
Petar Car
