“Leto je počelo”, konstatovali smo jutros izlazeći iz beogradskog kluba Barutana. Sladak, pa blago nemilosrdan i na kraju neobičan početak leta 2016.
Sve klupice oko Barutane su bile popunjene, ljudi su ćaskali i pili, a mi smo sedeli na spustu ispred kluba i pravili plan akcije. Oko pola jedanaest, gledajući dečka u Tuborg majici kako pokušava da pokrene dron, dogovarali smo se kako ćemo da ishendlujemo gužvetinu koju su nedeljama svi i svja predviđali, a da opet uspemo da prenesemo makar deo atmosfere sa žurke. Epicentar ovog vikend tehno zemljotresa u Beogradu bio je na Kalemegdanu, čija je Barutana prepunjena dočekala jutro – uglavnom, kao i uvek kada na ovo mesto dolazi „zvučno” ime.
Chris Liebing, nemački DJ i producent, vrteo je sinoć na prvoj Apgrade žurci ove godine, sa Vladom Janjićem, Filipom Xavi-jem i duom Monosaccharide. Ovo je jedna od srpskih organizacija koju uvek rado ispratim – cela stvar deluje vrlo „zdravo”, idejno su mi super i realizacija im je na mestu. Apgrade ekipa već dve decenije stoji iza brojnih žurki i koncerata, ali su nam u veb vidokrug dospeli tek prošle godine, otvaranjem Fejsbuk stranice pred techno vikend s Richie Hawtin-om i Function-om (između ostalih).
Sinoć, Vlada Janjić prvi je pritisnuo play dugme (da se tako živopisno izrazim). Puštao je mnogo mekši zvuk od onog koji je usledio, ali potpuno prigodan uvodu u veče. Većinski deo njegovog seta poslušali smo s druge strane zidina Barutane, kluba otvorenog u nekadašnjem skladištu baruta beogradske tvrđave iz 17. veka, što celoj priči daje poseban šmek.
Na dancefloor-u je postalo gusto već oko pola 12, kada smo se i mi umešali u tu slastistiku. Barutana je open air prostor, visokih zidina s nebom umesto krova. Verovatno je ovo razlog što je Monosaccharide, duo koji svira tehno na kosmičkoj frekvenciji, toliko dobro zvučao sinoć. Šećer ekipa preuzela je deck-ove oko pola 12, kada je i publika počela da puni Barutanu.
Monosaccharide sam prvi put čula uživo tek nekoliko nedelja ranije, na No Sleep Belgrade vikendu u beogradskom klubu Drugstore. Bili su mi odlični i baš me pozitivno iznenadili. U međuvremenu su izbacili i super live na svojoj Fejsbuk stranici, što me je dodatno motivisalo da im poklonim svoju pažnju.
Čuh nekog dečka kako u redu za WC kaže: “Pa okej su mi oni, ali ne volim ja taj ‘Drugstore’ techno – više sam u Solomun fazonu.” Eto, ako ih niste slušali ranije, a pratite beogradsku scenu, možda je najpribližnija odrednica njihovog zvuka Drugstore techno – koji prija kad niste u Solomun fazonu.
Dragana i Sreten (koji čine ovaj DJ duo) nisu se mnogo mešali jedno drugom u rabotu. Puštali su tako što su se smenjivali za pultom, ali su bili odlična kombinacija. Super su komunicirali međusobno, ali i sa publikom, koja je bacala strava feed.
U Barutanu sam svakako ove večeri došla pod hajpom, sa predosećajem da me čeka vrhunsko veče – iako mi Liebing poslednja dva puta kad sam ga čula nije bio ništa posebno – u Sofiji na Solar Easter Trinity-ju i na Exit-u prošlog leta. Zato me je Monosaccharide baš oduševio. Legli su mi kao kec na jedanaest – opravdali sva očekivanja.
Setila sam se promo žurke LoveFest-a 2014. u istom ovom prostoru, kada je pre seta Bože Podunavca počeo takav pljusak da je žurka morala da bude prekinuta, uprkos tome što je publika počela da luduje, skače po vodi koja je ubrzo svima bila do članaka i nenormalno se dobro provodi. Da se desio isti scenario posle seta Saccharide-a, ne bi mi bilo krivo. Toliko mi se dopalo šta su radili.
Iz prvog reda smo oko dvojke videli vrh poznate ćele kako sija pod reflektorima. Lider nemačke scene, kako su organizatori pisali u najavama, Chris Liebing, preuzeo je dekove. Očekivali smo smrt lično u top notch tehno beskompromisnosti, ali je počelo lagano. Posle Saccharide-a bilo mi je neobično, ali to je ipak bio vozić u koji sam sela. Gledam čoveka i, kao i uvek, pada mi na pamet nešto potpuno levo, sećam se njegove izjave u jednom polučasovnom intervjuu kako objašnjava svoje veganstvo i kaže kako je mislio da je Josh Wink lud, ali eto i on je postao vegan. Slušajući uvod u set pomislila sam da je zdrav život (nakon iživljavanja nad publikom u mladosti) i dosezanje određenih godina, uzelo maha, pa se čovek smirio. I stojim tamo i ne mogu da se otrgnem te misli cele večeri.
Da mu je set bio beton, tačno bih mogla da kažem slušali smo Libinga kako se suši i postaje sve tvrđi. Sušenje je bilo nešto u fazonu Dj 3000 – “Take Me Away (Truncate remix)”, koju smo čuli. Publika ga je super pozdravljala i imala baš živahne reakcije na drop-ove. Mislim da mi je najbolji momenat tokom seta bio jedan kada se, očigledno, beton sasvim osušio, pa je čovek našao za prigodno da počne istim da nas lupa o glave. Bio je tačno takav osećaj i nerealno je prijalo! Krenula sam ka WC-u i zadržala se u prolazu kada sam čula upravo taj momenat ubrzavanja bitaže i dranja koža i morala da se vratim nazad.
Stojala sam na sred mase, desetak metara ispred njega, i osećala se kao da me je neko transportovao u rejv pre 10-15 godina. Potpuno jedan od onih „ovo mi je majka pevala kad sam imala dve godine” momenata. Bio je u brzini techna koji inače slušam i nekako sam se osećala kao da sam zato došla – da čujem da Liebing ipak može da pojača, iako publika možda ne želi (ili ne zna da želi). Šteta što povratna reakcija mase nije bila tako dobra kao na neke druge stvari – delovalo je kao da ga je to obeshrabrilo pa se zato vratio na staru brzinu i fazon.
Imao je momente kada je zabadao, puštao jedan jednostavan ritam da se ponavlja dok ne baci u nekakvu hipnozu, ali nisam sigurna da mu je baš svaki put uspelo. Dopalo mi se to što je nagoveštavao da će nešto da uradi, na primer nagovesti drop, i onda ispali ljude i pusti duplo prelaz. Mada živ se rejver na sve navikne – neće na to.
Već je svanulo kada je prvi DJ Drugstore-a preuzeo deck-ove od Liebing-a. Filip Xavi mi je jedno od omiljenih imena na srpskoj sceni i očekivala sam beskompromisan završetak od njega. Očekivala sam da me zapljusne, da ogluvim jer sam opet zaboravila čepiće kod kuće, da mi skoči pritisak, da padnem na zemlju i počnem da se valjam u jednoj od barica, da zaplačem suze jednoroga, pretvorim se u kašicu šljokica i cirkona… Ipak, i Filip se prilagodio publici, koja se tada već proredila, i napravio neku čudnu mešavinu onoga na šta sam navikla od njega i proverenijih traka koje publika bolje poznaje.
Sve u svemu, nije mi žao što sam otišla na prvi ovogodišnji Apgrade. Highlight večeri definitivno su mi Monosaccharide, koje planiram češće da lovim po gradu. Snimali su set i najavljuju da će uskoro biti na netu, tako da, ako ste propustili svoju dozu šećera to možete nadoknaditi kod kuće.
Ono što mi se nije dopalo ove večeri je gužva i to što sam verovatno razbesnela dvocifrenku ljudi pokušavajući da gacam rutom šank-WC-sredina mase. Volela bih u Barutani da vidim više domaćih imena, „lokalnih” žurki bez stranih headliner-a koji će dovući gomiletine rejvera i rejverki. Volela bih više prostora da đuskam na ovakvim događajima i mislim da bi ona livada pred Barutanom bila bolji izbor za ime kao što je Chris Liebing.
Velika soba Dragstora definitivno ima prednost kad su „Drugstore techno” žurke u pitanju, jer ljudima daje prostora da se kreću, puze, savijaju u tehno pokliču, boksuju, skakuću, posipaju vazduh šljokicama ili šta god radili kada požele da budu vikend ratnici.
Ocena: 8/10
Foto: Lilit Andrić
Đ.
