Ukoliko ste želeli da saznate kako je izgledao početak berlinskog tehna i celokupne scene, možete se informisati u knjizi “Berlin Calling” koju je napisao Paul Hockenos.
Iz inserta koji je objavio Electronic Beats, možemo saznati da je Dimitri Hegemann pre kultnog Tresora držao dva kluba – Fischburo, koji je služio kao alternativno mesto za upoznavanje ljudi, časov valcera i terapiju za parove, da bi nakon toga postao prvi tehno klub u Zapadnom Berlinu, kao i UFO koji je na prašnjavom tavanu zgrade služio kao klub gde se promovisao acid house u kome su nastupale nadolazeće superzvezde berlinske scene Motte, Westbam, Jonzon, Tanith i Kid Paul.
Početkom 1991. Hegemann je otvorio novi, legendarni klub Tresor koji ispod Wertheim robne kuće. Nakon Tresora, klubovi poput Bunker, WMF, Elektro, KitKatClub, Planet, Ostgut i E-Werk počeli su da se otvaraju, od kojh su neki trajali samo par meseci, ali su se svi upravljali filozofijom “živi sada, jebeš sutra”.
Seksizam, homofobija, istočna i zapadna podela, kao i rasizam nisu postojali. Cela scena je bila velika socijalna utopija, koja je živela jednu noć za drugom. Seks, droga i višednevne žurke pokazivale su sirov hedonizam Berlina.
Uskoro su kompanije kao MTV počele da profitiraju na tehnu, uvlačeći kompanije cigareta i energetskih pića koje su ulagale milione u reklame, kako bi prodale generički pop tecno prosečnom klaberu. Hockenos takođe razmatra ulogu novca i reklame u tehno kulturi, kao i statusa quo koji je počeo da se menja. Politički subverzivna umetnost imala je za cilj da promeni svet. Što je i uradila.
Kako su klubovi i njihov duh odumirali, rađali se, pratili borbu između adnergraunda i mejnstrima i kako je zapravo alternativna kultura opstajala možete pročitati u knjizi “Berlin Calling: A Story of Anarchy, Music, the Wall, and the Birth of the New Berlin”, koju možete kupiti OVDE.
