Neumorni beogradski vizionar sije lude setove, a nama je snimio jedan od najluđih. Ima i svašta za reći – pročitajte!
Eklektična ekipa iz Banja Luke znana kao Kežual Kolektiv, ima misiju podizanja lokalne scene na znatno viši nivo, a to su nam pošteno i obrazložili u nedavnom intervjuu. Ponovno su se udružili s Gudlajf Beograđanima, pa s njima ovaj put iz dovlače beogradskog meta-renesansnog manijaka imenom Stevie Whisper, koji već godinama čini regionalnu kulturu zanimljivijom nego što to ona vjerojatno zaslužuje.
Stevie je član je egzotičnih manijaka Mystic Styles, ima industrial techno večer u 20/44, u karijeri ima izdavaštvo, organizaciju koncerata i partyja – ukratko, očito ga progone neki kreativni demoni. Kad nam je snimao miks, nije se sramio, nego je sasuo opaku baražu koječega, od IDM-a, preko novog bassa do klasike. Odličan komad nadrealnih zadovoljstava od niti pola sata, da baš ne siđete sa uma. Kliknite play i upoznajte se s ovim ljudskim katalizatorom!
Radiš Techno Yes Techno večer na 20/44, koji nosi poprilično surov zvuk, a opet, u Mystic Styles si naklonjen i prilično eklektičnim groovy setovima. Kakve to ličnosti leže u tebi da si rastrgan na te dvije strane?
Samo dve? Nemam pojma, Mystic Stylez je sam po sebi užasno eklektičan. I svi na gomili i svako ponaosob u tih 8 ljudi sluša jako puno muzike, jako puno različitih stilova i klupskog i ne-klupskog zvuka. TYT je, kao i Tropical Riddimz parti, nastao iz istog tog kruga ljudi, sa namerom da se kroz malo precizniji format ljudima nagovesti šta bi te večeri mogli očekivati, ne uvek strogo kroz žanr, koliko kroz sam senzibilitet setova.
Meni lično su uvek bili najinspirativniji umetnici koji su bežali od zaključavanja u norme pokreta i žanrova i koji su uspevali da se menjaju kroz vreme, iako je to mnoge vodilo ka potpunoj opskurnosti ili pak većini nije dopustilo da izađu iz krugova iste. Jednako mogu da uživam i kad na Vatri pred 500 ljudi dropujem Drake-a i kad četvrtkom u sred zime izvrtim tehno set za 12 ljudi na brodu.
Što te vuče organiziranju svih tih evenata, održavanju etikete, DJ-anju? Je li to isplativo i ima li to kakvu budućnost u našim krajevima? Smatraš li se racionalnom osobom?
Početkom 2006., bio sam u hard core bendu na jednoj sceni koja je lagano odlazila u istoriju. Mimo te konkretne niše i u drugim sub-kulturnim pravcima za koje sam postajao sve otvoreniji, u Beogradu se dešavalo jako malo toga. Barem kad se uzme u obzir veličina grada i činjenica da je i posle devedesetih, takvih kakve su bile, i dalje jedino rešenje bilo otići u Zagreb, Ljubljanu ili Budimpeštu da bi video omiljenog izvođača. Iz te perspektive i u tom trenutku delovalo je kao sasvim racionalno ne pomiriti se sa situacijom. Tako je nastalo ono što se danas 10 godina kasnije zove SuperSizeShe. U međuvremenu se desilo milion stvari i momenata, u kojim sam naravno dovodio svoj racio u pitanje. Label je živeo kratko kroz muziku, malo duže kroz DIY publishing. To je sve vremenom ostalo lepo popakovano po prašnjavim policama. Broj koncerata sam u poslednjih dve godine sveo na minimum i artiste koje bih baš po svaku cenu želeo videti, ali i to je pod velikim znakom pitanja za nadalje. Tu su se doduše, energija i entuzijazam malo više koncetrisali oko Mystic Stylez bukinga, ali i ta priča s vremena na vreme donese iste situacije i ista pitanja.
Što se DJ-inga tiče, da nema toga bukvalno ne znam šta bih sa sobom ovde. Iako to vuče malo širi dijapazon loših navika i često mi je isplativije da ostanem na gajbi i gledam film, nego da vučem opremu taksijem do kluba. Naravno, postoji šačica ljudi koje poznajem, koji uspevaju da žive od toga, to je svakako pozitivno i ohrabrujuće. Što se bukinga tiče, bez sponzora ili podrške institucija, nisam siguran da na našim prostorima postoji neko ko u tome uspeva. Barem ne u mojoj generaciji.
Po čemu bi karakterizirao srpsku ili općenito regionalnu scenu u usporedbi sa svjetskim trendovima? Sigurno postoje neke karakteristike koje si uočio u svom tom bavljenju glazbom, koje strane scene nemaju.
Pa, mislim da je što se izvođača i promotera tiče, situacija u tom smislu mnogo bolja nego sa samom publikom. To se najbolje ogleda u rastućem broju ljudi koji svojim radom sve učestalije prevazilaze granice regiona, kako kroz izdanja na vrlo aktuelnim i globalno relevantnim etiketama, tako i turnejama ili nastupima u dosta ozbiljnim klubovima širom sveta (uglavnom Evrope).
Što se promotera tiče, mislim da su tu stvari što se Beograda tiče, daleko najviše napredovale. Frekventnost dešavanja, nivo kvaliteta i pokrivenosti aktuelnih žanrova u poslednjih dve-tri godine je definitivno veći nego ikad i slobodno bih mogao reći da je grad konačno počeo da liči na ozbiljnu metropolu, kad je taj aspekt u pitanju.
Sa druge strane tu je publika. A kad je ovdašnja publika u pitanju, postoji samo jedno pravilo – nema pravila. Naravno, tu treba izuzeti tih par “povratnika” ili domaćih stranaca, kako ih zovemo, koji svakih godinu-dve dođu i rasprodaju. Mimo toga, kvalitet izvođača, neka opšta prihvaćenost ili hajp u okvirima određene kulture, label, nedeljni, mesečni ili godišnji chartovi bukvalno ništa ne znače u projekcijama posećenosti i samoj uspešnosti eventa. Lako se moze desiti da prosečan, polu opskuran bend/DJ bude posećeniji nego tri značajna, relevantnija pa i troduplo skuplja izvodjača zajedno.
Postoji neka čudna inercija po kojoj se ljudi kreću, a šta i kako je okida, za sve ove godine nisam uspeo da skapiram.
Što spremaš za Banja Luku? Hoće li to biti industrijski zvuk, vrući groove mističnih stilova ili nešto treće?
Ovo prvo. Samo malo izlomljenije.
Što se sprema za iduću godinu? Nije valjda da ćeš pokretati još nešto? Hoće li klupska scena u regiji postati sila ili se samo zajebavamo dok sve ne izgori?
Zasad radimo jedan buking u Januaru. To je sve što znam. Ono čemu se nadam i što izgleda kao realno, ako je suditi po prethodnih par meseci, je mnogo više fokusa na produciranju i, nadam se, izdavanju muzike kad je ekipa u pitanju. Mislim da će generalno lokalna scena biti znatno uzbudljivija na tom planu u 2016.
Uz gosta iz Beograda, boje Banja Luke predstavljaju Filip A, čuven po besprijekornom beatmatchingu, te Vanja Babić koji balansira između housea i soulful techna, a za video je zadužen ZENdra. Ulaznica je 3 KM do ponoći, a nakon toga 5 KM. Ako ste u prilici navratiti, nema isprike za ostajanje kod kuće!
Sevie Whisper
MIXCLOUD | SOUNDCLOUD | TUMBLR
Kežual Kolektiv
FACEBOOK
Gudlajf
FACEBOOK
Kežual x Gudlajf w/ Stevie Whisper @ DKC Incel
FACEBOOK EVENT
Petar Car
