Neutron, osnivač i vlasnik etikete WAXX TRAX, koja je pre par meseci napunila dve godine, za sebe kaže da podjednako voli house i techno, što se u njegovom stilu miksanja i produkcije vrlo jasno čuje. Sirovost i dub su odrednice kojima se vodi kako bi kreirao poseban osećaj dubine i energije na podijumu, a u to se možete uveriti pritiskom na dugme na novi Klubikon Podcast.
Za to vreme pročitajte intervju sa Bojanom koji nam je dočarao svoj svet, od najranijih početaka i uzora, preko svoje WAXX TRAX etikete koja raste svakog dana, do toga šta sve danas jedan DJ mora da uradi kako bi se za njega čulo.
Bojane, možeš li nam reći kako je počeo tvoj muzički put?
Kao mali sam bio okružen kasetama na kojima su bila imena kao Yazoo, Eurhytmics, Guru Josh, Lil’ Louis, tako da već sa 3 godine sam znao šta su “Infinity” i “French Kiss”. U srednjoj školi sam počeo da sviram električnu gitaru, pa sam imao i par bendova: Razor, Užas, UBŠ… Produkcijom sam se počeo da se bavim iz potrebe da se zabeleže i nastanu bilo kakvi primitivni snimci ili ideje.
Prelazak sa gitarskog na neki novi elektronski zvuk desio mi se negde 2007 kada sam na jednom partyju odlepio na muziku i pitao ortaka: “Šta je ovo jbt?”. Odgovorio mi je sa: “Brate, Minimal”.
Ta reč mi je počela tako da mi odzvanja u glavi, i nakon sutrašnjeg istraživanja otkrio sam imena kao što su: Radioslave, 2000 And One, Luciano, Richie Hawtin, Len Faki, Kabale Und Liebe, Guido Schneider, Marc Houle, Claude Von Stroke, Matthew Dear, Touane…
Da li bi izdvojio neka od tih imena kao muzičke uzore?
Ne bih se posebno vezivao za pojedinačna imena, ali je jasno da sam se tada pronašao u undergroundu negde između nemačkog minimal zvuka i Detroit techna. Mnogi od artista su u međuvremenu promenili stil, kao i čitavi labeli. Ja verujem da sam ostao dosledan underground zvuku.
Da li i koliko se tvoj stil menjao poslednjih godina? Gde nalaziš inspiraciju za svoj rad?
Produkcija elektronske muzike je za mene na početku bila sažimanje muzičkih utisaka prethodnih noći i pokušaj da što vernije dočaram zvuke iz glave. U tim počecima i pokušajima stvorio sam neke pesme koje su bile toliko sirove, naivne i iskrene, i nemoguće ih je svrstati u bilo koji žanr. Vremenom sam ovladao zvukom i stvorio neki svoj fazon. Sada lako mogu da isproduciram neku “house stvar” ili “techno stvar”, te da “džemujem” satima. Mislim da sam se u tome prilično izvežbao. Inspiracija je uvek i svuda.
Do sad si nastupio u brojnim klubovima i na nekoliko major festivala. Imaš li medu njima svoje favorite? Gde bi najviše voleo da vrtiš?
Klub Šećer je dugo bio moja druga kuća. Proveo sam 4 sezone u tom klubu a radio sam na skoro svim pozicijama: Od konobara i šankera, garderobera da bih na kraju bio u ulozi DJ-a i designera. Gadost mi je trenutno najslađi mali klub u gradu sa specifičnom energijom. Tube, 20/44 i Wats su najozbiljniji po pitanju kvaliteta zvuka, bukinga i odnosa prema DJ i klupskoj kulturi. Drugstore je prava techno palata, a KPTM i Geca su mi takođe jako draga mesta. Festival Mad in Belgrade mi je bio fantastično iskustvo; šteta što je postojao samo tu jednu godinu. Exit mi je nekada bio super, sada mi je onako. Lovefest je sve jači festival iz godine u godinu. Voleo bih posetiti Dimensions, a trenutno mislim da su najluđe žurke u Amsterdamu i Rotterdamu.
WAXX TRAX etiketa, čiji si osnivač i vlasnik, nedavno je proslavila dve godine postojanja. Za šta se zalaže WAXX TRAX? Šta te je navelo da osnuješ etiketu i tako podržiš ostale producente?
Kada sam počeo da šajem svoje prve demoe, labeli su bili jako zatvoreni ili pak jako selektivni u pogledu zvuka. Želeo sam da se moja muzika čuje slobodno bez da nego drugi odluči o njenom kvalitetu. Takođe sam želeo da svojim EP-jem mogu da ispričam priču od prve do poslednje pesme. To sam pružio i svim našim artistima kojih sada ima skoro 40 iz celog sveta.
Pored muzike baviš se i grafičkim dizajnom? Otkud to?
Živimo u 21. veku, što znači da bi opstao kao elektronski umetnik, sebi moraš biti i PR i dizajner i copywriter i stilista i social media manager i još mali milion stvari. Zaljubljenik sam u simbole i tipografiju i mislim da dobar dizajn komunicira na toliko puno nivoa.
Šta bi poručio mlađim (a i starijim) kolegama?
Mladima da ne lete za trendovima, da ne prave kompromise, da poštuju DJ veštinu i da budu 100% svoji. Starijim kolegama da pozitivnim primerom utiču na mlade i da ih uče kulturi i poštovanju.
Šta će biti sa muzikom u sledecih 10, 20, 50 godina…
Elektronička muzika će nastaviti da evoluira kroz minimalističke i apstraktne forme. Očekujem da nastupi postanu interaktivnija iskustva, a performansi samim tim idejno i tehnički napredniji. Verujem i da će u jednom trenutku i publika zajedno sa umetnikom učestvovati u stvaranju celokupnog (kolektivnog) doživljaja.
Možeš li nam nabrojati all-time top 10 traka?
01. Len Faki – Odyssee I
02. Lil’ Louis – French Kiss
03. Phuture – Acid Tracks
04. Michael Gray – The Weekend
05. The Ones – Flawless
06. A Lister – Moving Fast
07. Surrealism – So Much
08. Stablo – 9997 A
09. Minilogue – Doiicie A
10. Kabale Und Liebe feat. Daniel Sanchez – Mumbling Yeah
Nešto za kraj?
Slušajte muziku koja vas čini srećnim. 🙂
Nenad Apok Šošić
